ČUDOTVORNA IKONA ,, POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE ,, U MANASTIRU ČOKEŠINA

ČUDOTVORNA IKONA ,, POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE ,, U MANASTIRU ČOKEŠINA U manastiru podno Cera , Čokešina viševekovnom , istorijski poznatom u istoimenom selu do koga se stiže iz Mačvanskog Prnjavora , pražniju se tri praznika i to praznik kome je posvečeb manastir rođenju Presvete Bogorodice , čuvenom Boju na Čokešini koji je opevao slepi guslar Filip Višnjić koji se zbio na Lazarevu Subotu Vrbicu 16. aprila . 1804 . godine i treći posvećen Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Čokešinske , gde su vernici su osetili produhovljenje i harmoniju, ma bilo to sugestivno ili ne , boravak u ovoj cerskoj dubodolii odnosno podnožju ili proplanku , kako god , gde od kako je pristigla igumanija Ana , svetovno Petrović iz ugledne svešteničke kuće iz Joševe rodom , a koja je pre dolaska u manastirč Čokešinu napravila pravo čudo i preporođenje . Vernici je znaju iz mnogih manastira u kojima je bila na ispomoći tako i iz manastira Krka, ,, Sveta Tri Jerarha,, gde su uglavnom boravili budući bogoslovi , li ovu kasnije Sapčanku koju e na mesto igumanije postavio episkop šabački Lavrentije Trifunović , a gde je opet bila vrlo aktivna u Pravoslavnoj Hrišćanskoj Zajednici pri crkvenoj Opštini Šabac , kojom i danas rukovodi starešina šabačkog Hrama sveštenik Milan Pantelić . Tako da ako vas put nanese do manastira čokešinskog tamo gde i autobus okreće , obavezno pogledajte i ovu ikonu . ,,ČUDOTVORNA IKONA ,, POKROV PRESVETE BOGORODICE ČOKEŠINSKE Cerove šume , nebo dodiruju ,molitvama monaška brazda zaorana , o ikoni koja čudesnu moć krije , prozbori i igumanija manastira Ana . Ozarenja ovde brza su od vetra , isceljenja prate ko čoveka senka , gutljaj isceljenja iz čaše vinske, ispred Bogorodice Čokešinske . Sokolim se molitvom monaha, gde se čuju i harfa i lira , predskazanja stižu ko nebeske iskre , ispred Bogorodice Čokešinske . Nepravda zaboli a pravednik vrisne , ubrzo jauk zameni osmejak, ko trnov venac, lovorove iske , čudotvorne ikone Čokešinske . Pupoljci nabubreli ko pupoljka niske , kao moći Bogorodice čokeinske , ovde zapeva ko želi da vrisne , ovde se sastaju samo duše bliske , hodočasnice Bogorodice Čokešinske , u bistroune zore manastirske . Manastir Čokešina nekad i sad Tekst i foto Slavica Jovanović MANASTIR ČOKEŠINA U SLICI I REČI U susret jubileju poznatom istorijskom događaju Boj na Čokešini na Lazarevu subotu 16. aprila 1804 . godine o kome je pisao i slepi srbski guslar Filip Višnjić u istoimenoj pesmi, posetili smo manastir Čokešinu preobučen u sve ano ruho. I prosto za ne poverovati, zatičemo raj na zemlji. Dolaskom u manastir Čokešinu igumanija Ana je opravdala poverenje hodočasnika, vernika, znatiželjnika, istoričara, kustosa ... Tu se dešavaju mnoge aktivnosti , spomenimo dečiju slikarsku koloniju, onda obeležavanje značajnih datuma . Hram je viševekovni , posvećen rođenju Presvete Bogorodice. Tu su osim vrednih mohahinja i meštani koji dotrče u pomoć kad je potrebno. Tu je i čuvena ikona Pokrov Presvete Bogorodice,, gde dolaze mnogi nevoljnici sa molitvom na usnama. Mnogi su se ovde krštavali, venčavali, opojani, zaklinjali, od prvog plača do posmrtnog ropca. 2000. godine manastir Čokešina bio je ruševina skoro, gde su se dovlačile zije , ali uzdigao se ko Feniks iz pepela. I sad ko ćup zlata i ćup bistre vode izvorske dočekuje vernike iz svih krajeva sveta, a čujemo da se prave i doduše retki manastirski melemi po starinskim receptima iskusnih biljobera , travara i monaha . Na Lazarevu Subotu Vrbicu , koja pada 11 aprila 2020. godine u inat dušmanima i zlotvorima , dolaziće deca okićena vrbovim grančicama na mestu pepelišta da dokazu da je iznikao novi plamen i uzdigao se ko sunčev zrak iznad ovog istorijski poznatog manastira u istoimenom selu Čokešina u Mačvi . tekst i foto Slavica Jovanović novinar i književnik Manastir Čokešina nekad i sad