Pala rumunska pro-EU vlada

Vladajuća proevropska koalicija u Rumuniji raspala se u utorak nakon što je premijer Ilije Bolojan smenjen izglasavanjem nepoverenja u parlamentu. Poraz je usledio posle višemesečnih tenzija zbog mera štednje, dok se Bukurešt bori sa najvećim budžetskim deficitom u EU.

Predlog je usvojen sa 281 glasom za i četiri protiv, nakon rasprave o zajedničkoj inicijativi koju su pokrenuli levičarska Socijaldemokratska partija (PSD), koja se krajem prošlog meseca povukla iz vladajuće koalicije, i desničarska opoziciona stranka Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR).

Bolojan je tokom parlamentarne rasprave nazvao predlog „ciničnim i veštačkim“, insistirajući da je preduzeo „hitne i neophodne“ mere kako bi se izborio sa ekonomskom krizom u zemlji.

Kritičari, međutim, tvrde da posle deset meseci na vlasti Bolojan i četvoropartijska proevropska vlada nisu doneli nikakva stvarna poboljšanja građanima. Lider AUR-a Đorđe Simion pozdravio je glasanje, napisavši na društvenim mrežama da su Rumuni pod ovom vladom dobili samo „poreze, rat i siromaštvo“, i pozvao na vanredne izbore, koji se, međutim, smatraju malo verovatnim pre 2028. godine.

Zašto je rumunska politika toliko nestabilna

Sadašnju vladu i četvoropartijsku koaliciju formirao je u junu 2025. predsednik Nikušor Dan, nakon pobede na kontroverznom ponovljenom glasanju za koje kritičari tvrde da je organizovano kako bi se antievropske snage držale van vlasti i kako bi se udovoljilo interesnim grupama EU i NATO-a.

Rumunija je domaćin jedne od najvećih regionalnih vazduhoplovnih baza NATO-a, Mihail Kogalničanu, u blizini Crnog mora, koja se trenutno proširuje kako bi postala najveća vazduhoplovna baza bloka u Evropi. Istovremeno, zemlja je postala i značajno tržište za zapadnoevropski izvoz i izvor jeftinije radne snage za kompanije sa sedištem u EU.

Poništavanje Đorđeskuove pobede

U prvom krugu izbora, održanom u decembru 2024, pobedio je nezavisni antinatovski i antievropski kandidat Kalin Đorđesku, koji se zalagao za obnovu suvereniteta Rumunije i protivio se konfrontacionom stavu EU prema Rusiji.

Međutim, Ustavni sud Rumunije je, pod pritiskom Brisela, poništio rezultat, pozivajući se na navodnu rusku kampanju mešanja preko TikTok-a. Iako za te optužbe nikada nisu izneti dokazi, TikTok je svedočio da nije uočio koordinisanu rusku operaciju koja bi podsticala Đorđeskua, ali da je stalno dobijao zahteve od NVO finansiranih iz EU da uklanja sadržaj koji podržava nacionalističkog kandidata.

Đorđesku je kasnije pritvoren, optužen za podsticanje protiv ustavnog poretka i zabranjeno mu je da učestvuje na ponovljenim izborima 2025. godine. Optužbe su potom ublažene i svedene na promovisanje „ekstremno desničarske propagande“.

Demokratsko nazadovanje EU

Postupanje prema Đorđeskuu naišlo je na široke kritike, uključujući i u SAD, gde je Odbor Predstavničkog doma za pravosuđe u februaru zaključio da je Brisel iskoristio nedokazane tvrdnje o ruskom mešanju kako bi poništio rezultate izbora iz 2024. godine. U izveštaju odbora taj potez opisan je kao „najagresivniji korak cenzure“ koji je EU preduzela poslednjih godina.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2025. da je „ružno“ videti da se političaru sa alternativnim stavom blokira dolazak na vlast i optužio Evropu za nazadovanje u pogledu najosnovnijih demokratskih vrednosti.

Sam Đorđesku je tvrdio da je njegovu pobedu poništila „globalistička mafija“ jer NATO namerava da „pokrene Treći svetski rat iz Rumunije“, čemu se on protivio svojom kampanjom usmerenom na mir.

Šta sledi

Očekuje se da će predsednik Dan započeti konsultacije sa liderima stranaka o formiranju nove vlade, dok se Rumunija suočava sa avgustovskim rokom za sprovođenje reformi i deblokadu oko 11 milijardi evra sredstava EU, uz rizik od snižavanja kreditnog rejtinga, prema pisanju Politico.


Izvor: RT (F)