Bespilotni projektili: rat iza ćoška

U poslednje vreme tema zakonitosti primene bespilotnih letelica u oružanim konfliktima koji se vode na planeti, zauzima jedno od prvih mesta u evropskim medijmima i diskusijama eksperata. Mada prioritet korišćenja takvih letelica, koje nazivaju dronove (bumbari) pripada starijem prekookeanskom partneru u NATO-u, evropski saveznici su ispali uvučeni u povezane s tim probleme.

Ovih dana u Nemačkoj, naprimer, izbio je veliki skandal oko šefa odrambenog resora Tomasa Mezjera, koji je neočekivano objavio o odustajanju od nabavke u SAD-u bespilotne letelice u okviru projekta NATO Global Hawk. Razlog je da će EU odustati da sertifikuje te aparate zbog odsustva na njima sistema automatskog sprečavanja sudara u vazduhu. Bundesver je planirao da nabavi 16 izviđačkih i ofanzivnih aparata u iznosu 500 miliona evra. Ali za doradu bi trebao još veliki novac.Poslanici su pozvali ministra da podnese izveštaj o celishodnosti da tako troše novac poreskih obveznika.

U vezi sa time su mediji saopštili o mogućem korišćenju od strane Pentagona svojih baza raketnih napada u Nemačkoj i sa bornih bespilotnih letelica na nenajavljene mete u suverenim zemljama. Ispalo je, piše štampa, ne samo u SAD-u, već i na američkim bazama u Nemčačkoj, postoje jedinice koje se bave Bumbarima. Mediji podsećaju da je 2007. godine federalna vlada dozvolila da se u Štutgartu smesti afrička komanda oružanih snaga SAD. Osim toga, neophodna tehnička oprema za određivanje mesta i usmeravanja na njih uhodana je na američkoj avionskoj bazi U Ramštajnu.

Odgovarajući na pitanja štampe, federalna vlada je izjavila da nema podataka da li se u Nemačkoj planirala ili je bila izvršena s njene teritorije misija američkih bumbara.

Učesnici održane nedavno u Berligu konferencije predstavnika nemačkih instituta za istraživanja konflikata pozvali su vladu Nemačke da odustane od programa nabavke bornih Bumbara. Ubistvo bez objavljivanja rata i uvažavanja pravnih normi, izjavili su naučnici u tom dokumentu, neprihvatljivo je i sa etičke, i s političke strane. Ranije su informativne agencije saopštile o izjavi komesara UN za ljudska prava Navi Pilaj, koja je pozvala da se strogo uvažavaju norme međunarodnog prava pri primeni bespilotnih letelica. Moguća li je u praksi neka međunarodna konvencija o takvi aparatima?

Komentar šefa odelenja evropske bezbednosti Instituta Evrope Dmitrija Danilova, koji je skeptičan po tom pitanju.

- Sredstva elektronske i radioelektronske pratnje su osnova današnje vojne strategije i taktike. Niko neće da prihvati ograničenja. Inače je dovoljno teško pripremati konvencije za ograničenja nekih naoružanja. Usvojena u Oslu konvencija o nagaznim minama, ima dovoljnu složeni put.

Sdruge strane, govori Danilov, svou ulogu igra konkurencija u sferi proizvodnje dronova. 

- Na kraju krajeva odbrambena sfera se kod nas nalazi pod posebnim pokroviteljstvom. Ona ne može da bankrotira. Čak ako se desi neki kiks, moraće da se plati. To nije nemački finomen, tako je u svim zemljama koje imaju sopstveni vojno-industrijski kompleks. Danas, kažu naučnici, oko 80 odsto država koriste bespilotne letelice. Između ostalog, od projekta NATO-a Global Hawk Nemačka neće odustati.