Branko Radun: “Munze konza” ili pouke Zemuna

Prva činjenica ovih izbora je trijumf naprednjaka koji zadobijaju natpolovičnu, rekli bi smo referendumsku podršku što govori o daljem trendu rasta podrške koju uživaju u javnosti. Očigledno je da ni kosovski pregovori koji su doveli u ćorsokak i Srbiju i Srbe sa Kosova nisu negativno uticali na rejting SNS (pa i SPS). To može da se objasni time što je javnost prihvatila briselski sporazum kao iznuđeno rešenje na koje je ova vlast manje više morala pristati pod pritiscima i ucenama Zapada. Stoga se krivac za prihvatanje secesije kroz sam format pregovora “Tači – Dačić” ne vidi u premijeru i vladi već u Zapadu koji nastavlja sa svojom strategijom slabljenja i ponižavanja Srbije. Pre svega izuzetno visok rezultat naprednjaka je pre svega rezultat kampanje borbe protiv korupcije koju je javnost, željna pravde u tranzicijom opustošenoj zemlji, doživela izuzetno pozitivno. Pored toga ovakva podrška napednjacima (pa i SPS) govori i o stanju svesti u Srbiji i nadama koje ljudi ipak gaje da će ova ekipa na vlasti nešto učiniti oko smanjivanja nivoa siromaštva i nezaposlenosti. Druga činjenica iz ovih i drugih lokalnih izbora je da se koalicija oko SPS-a stabilizovala na solidnom nivou podrške građana, pa bi se moglo reći da su za sada uspeli da sustignu i prestignu DS. Dačić je ozbiljnijim analitičarima izgledao neozbiljan sa svojim direktnim i banalnim pristupom temama u kojima često vrluda i daje često protivrečne izjave. No, to se nekako uklopilo i sa konfuznim i raspolićenim stanjem svesti dobrog dela javnosti koje bi i “EU i Kosovo” i “Istok i Zapad”. Tako su Dačićeve izjave često pogađale čas jedan čas drugi pol u opredeljenju građana. Osim toga očigledno je i da je Dačić kao “mali Tito” uspeo da učvrsti svoje pozicije u SAD ne ugrozivši poziciju “garanta Južnog toka” u Rusiji. Mnogi su ga potcenjivali u političkom životu, a on i pored svih “vrućih krompira” poput ovog sa pregovorima sa Tačijem uspeva da ispliva. Još ukoliko bi sa Tačijem dobio Nobelovu nagradu za mir, njega ne bi smeo niko “da dira”. Treća činjenica zemunskih izbora je dalji pad DS koji se očigledno ne zaustavlja. Godine pogubne nacionalne i socijalne politike, poraz na izborima, haos u stranci, sukobi Đilasa i Tadića i Jeremića te sumanute izjave poput one da bi podržali porazni sporazum u Briselu pod uslovom da vlast prizna da je to izdaja Kosova su dovele DS na niske grane. Đilas se pokazao kao retko nesposoban lider stranke koji je za kratko vreme uspeo da skoro prepolovi rejting stranke (u Zemunu su dobili tri puta manje glasova no na prošlim lokalnim izborima). Takvom konfuznom i besmislenom politikom su doveli u pitanje svoju poziciju u Beogradu i Vojvodini. Zbog slabosti su prinuđeni da se oslone na podršku stranaca koji sprečavaju prevremene izbore na nivoima vlasti gde DS ima vlast. Tako se strani faktor sve više i više upliće u međupartijske odnose kao nezaobilazan faktor koji arbitrira oko svih vitalnih pitanja u zemlji. Stranke patriotske orijentacije nisu ostvarile značajan rezultat iako njihovo biračko telo pokazuje stabilnost. No ovi i drugi lokalni izbori pokazuju da je danas politika dobrim delom i stvar cifara – količina novca, medija, “radnih sati na terenu” koje zahtevaju resurse koje opozicione i patriotske stranke nemaju u dovoljnoj meri. Da bi se ozbiljno učestvovalo u političkom životu potrebno je imati jaku organizaciju, značajne resurse i medijske kapacitete. Pored toga se pokazalo i na prošlogodišnjim izborima da se dosta glasova izgubilo “ispod cenzusa” pa je verovatno jedino rešenje stvaranje patriotskog bloka stranaka, organizacija i određenih grupa koje bi zajedno dobili i više glasova no što dobijaju u zbiru kada idu u “više kolona”. Kakve su posledice ovih zemunskih izbora. Značajno ojačala SNS će imati dodatni argument u unutrašnjih pregovorima sa koalicionim partnerima oko rekonstrukcije vlade. Oni mogu da ih stave pred izbor ili rekonstrukcija po našem modelu ili izbori na kojima ko zna kako ćete proći (u Zemunu URS nije dobio ni jedan procenat glasova). Da li će ova promena u odnosimasnaga dovesti do promena vlasti u Beogradu ili do novih paralamentarnih izbora. SNS predvođena Vučićem taktizira i ne žuri sa odlukom. Njihova odluka zavisi i od dobijanja fantomskog datuma koji u očima naših političara dobija mitske razmere. Osim toga čini se da Vučić želi da izbegne formiranje antinaprednjačke koalicija nekih stranaka poput DS, tajkuna i moćnih stranaca kojima ne odgovara suviše jak Vučić koji gospodari situacijom. Naime jasno je što DS-u ne odgovaraju izbori ili pak URS-u – izgubili bi pozicije koje imaju, no što strancima ne odgovara dominantan SNS? Pa stoga što oni žele da održavaju balans snaga između političkih aktera i centara moći i ne žele da neko ima previše vlasti u svojim rukama je bi se mogao “oteti kontroli”. Njima odgovara ravnoteža nemoći u kojoj svako može svakog da uslovljava i blokira, u kojoj isto tako svako na onog drugo može da svali krivicu za lošu politiku a na kraju da rezultat bude porazan za celo društvo. Izvor: Pečat