Samit EU: Ni korak napred do izbora u Nemačkoj

U Briselu će se od 27-28. juna održati redovni letnji samit Evropske unije. Na dnevnom redu će biti i „nomadske“ tačke, koje se vuku od jednog do drugog samita EU od sredine prošle godine: formiranje bankarskog saveza, novih bankarskih nadzornih organa, ekonomski oporavak i borba sa nezaposlenošću među omladinom. U principu, bi se od ovog samita mogao očekivati napredak, ali postoje dva „ako“. Prvo, ako evrozona i EU ne bi tako jako bili zavisni od Nemačke, i, drugo, ako kancelarka Merkel ne bi tako jako zavisila od izbora u Bundestag 22. septembra.

Još nikada se nije desilo da nemački kancelari budu popustljivi prilikom rešavanja problema Evropske unije uoči parlamentskih izbora. Ne treba to očekivati ni od Angele Merkel. Prva žena kancelar u istoriji Nemačke ima sve šanse da bude ponovo izabrana i da rukovodi zemljom još 4 godine. Ona je već izjavila da od njenog ponovnog izbora neće zavisiti samo budućnost Nemačke, nego i cele Evrope.

Iskreno govoreći, to i jeste tako, posebno ako se uzme u obzir da je Berlin glavni donator svih programa EU i njene kase, rekao je analitičar Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa pri RAN Aleksej Kuznjecov.

- Načelno gledano, ovi izbori su predvidivi. Verovatnije je da će glavno pitanje biti, ne da li će Angela Merkel sačuvati poziciju lidera, nego može li ona ponoviti istu koalicionu šemu na osnovu koje i upravlja zemljom sada. Ili će ona morati da formira novu, širu koaliciju.

Nemci traže strogu finansijsku disciplinu u EU, posebno za zemlje koje su svojom politikom produbile finansijsku krizu u Evropskoj uniji: Grčka, Kipar, Španija, Italija. „Nemački red“ znači stroge mere bankarskog nadzora za sve, strogu finansijsku disciplinu, ekonomsku integraciju, reforme na tržištu rada i drugo. Izdržati takav „tevtonski red“ u EU ne mogu mnogi. I samit će to, najverovatnije, potvrditi.

Pitanje stanja u evrozoni će biti jedno od važnijih pitanja u predizbornoj kampanji u Nemačkoj, smatra direktor Centra za nemačka istraživanja Instituta Evrope RAN Vladislav Belov.

- Nemačke najviše učestvuju u finansiranju odgovarajućih mehanizama u EU, koji garantuju stabilnost evrozone i celokupnog ekonomskog saveza. Opozicioneri, socijal-demokrate i „zeleni“ kritikuju vladajuću koaliciju za dvosmisleni pristup rešavanja problema u EU. Za to što se vlada malo konsultuje sa zakonodavnom vlašću.

U bilo kom slučaju, Merkel će morati da vodi računa o mišljenju birača koji su nezadovoljni prevelikim ustupcima Nemačke EU. Inače će izgubiti glasove. Tako da će problemi EU ponovo ostati nerešeni. A, to izaziva sve veće nezadovoljstvo stanovnika Velike Evrope. Bukvalno, uoči samog samita američki istraživački centar Pew Research Center je objavio rezultate ankete među Evropljanima. Sve je više razočaranih u EU. Mada još ni jedna zemlja zvanično nije izjavila da želi da napusti EU. Nezadovoljnih, naravno, ima najviše u zemljama gde je kriza najveća. 78% anketiranih u Grčkoj, 77% u Francuskoj, 75% u Italiji, 60% u Španiji su izjavili da je ulazak u EU oslabio ekonomiju ovih zemalja.

Čak u Nemačkoj 43% anketiranih ima isto mišljenje.

Andrej Fedjašin,