Rejting agencije iscrple kredit poverenja

Na predstojećem sastanku G-20 u Sankt-Peterburgu Italija namerava da skrene pažnju na problem rejting agencija i njihovog pogubnog utucaja na međunarodnu ekonomiju.

Već oko sto godina tri najveće rejting agencije Standard end Purs, Fič i Mudis ocenjuju i dele zemlje i korporacije u čitavom svetu na one koje su u stanju da isplaćuju kredite i na one koje nisu, tačnije, njihovih jezikom rečeno, „smeće“. Donoseći odluku o kupovini hartija od vrednosti i izdavanju kredita pojedinoj firmi, investitori se oslanjaju upravo na ove podatke. Ali analitičari velike trojke nisu mogli da predvide ni Veliku depresiju u SAD 30-ih godina, ni azijsku finansijsku krizu 1997.98., ni svetsku finansijsku krizu koja je nastupila 2008. godine, kao što nisu mogli da predvide ni to da iscrpljuju svoj sopstveni kredit poverenja.

Ekonomista i nezavisni konsultant, autor knjige Vek suverenih rejtinga Norber Gajar, razotrkiva uzroke velikog uticaja rejting agencija Standard end Purs, Fič i Mudis u međunarodnoj ekonomiji.

- Postoje tri objašnjenja vlasti ovih agencija. Kao prvo, investitori su za sto godina navikli da se oslanjaju na kreditne rejtinge. Možete da zamislite kako se široko investitori, između ostalog američki, koriste podacima tih agencija. Kao drugo, i to je najvažnije za razumevanje nastalih problema, od 20-ih godina investitori su sami za sebe učinili obaveznim korišćenje kreditnih rejtinga. To znači da u krajnjoj liniji 30-40% hartija od vrednosti koje poseduju svetski investicioni fondovi u SAD ili Velikoj Britaniji, pripadaju zemljama i kompanijama sa najvišim rejtinzima. Treći uzrok velike vlasti ove tri agencije je činjenica da su kreditni rejtinzi bili predstavljeni u finansijskim statutima Velike Britanije, Francuske i mnogih drugih zemalja. I po meni glavni problem se danas sastoji u tome što se finansijski sistem, izmđu ostalog zapadni, oslanja na kreditne rejtinge.

Uoči G-20 Italija, koja se našla na dva koraka od toga da dobije najniži rejting, predložila je da se predaju obaveze privatnih rejting agencija međunarodnim institucijama, na primer Organizaciji ekonomske saradnje i razvoja ili Banci međunarodnih obračuna. Direktor kreditne i rejting agencije RusRejting Andrej Žuravljov smatra da je to nerazuman predlog i da je diktiran željom za osvetom zbog smanjenje rejtinga.

O poboljašanju rada rejting agencija svetski finansijski eksperti su se zamislili tek 2009. godine, 96 godina posle osnivanja najmlađeg od tri stuba kreditne analize. Evropski parlament i Savet EU usvojili su dokument koji treba da reguliše delatnost ovih kompanija i kontroliše kvalitet njihovih analiza. SAD su takođe unele popravke u svoje zakonodavstvo.

O odustajanju od usluga agencija ne može biti ni govora. Neko ko vrši ulogu rejting agenicje, kakvu je poznajemo danas, mora da postoji, tvrdi Žuravljov. Gajar podvlači da su kreditni rejtizni neophodni, a bez rejting agencija pre njihove pojave finansisti su se odlično snalazili. Po rečima ministra finansija Rusije Antona Siluanova, zaista niko ne namerava da odustaje od kreditnih rejtinga, ali regulisanje njihovog kvaliteta aktivno razmatraju ministri finansija zemalja G-20.

Kira Kalinjina, Larisa Gavrilova,