Srbski veteran Drugog svetskog rata: sanjali smo o susretu sa Rusima

"Moji Kozarčani su bili uporni kao Rusi, dok su Rusi, zamislite, stalno pitali: u kom je pravcu Berlin? Cilj im je bio samo jedan – glavni grad Nemačke", - seća se u intervjuu za "Glas Rusije" srbski veteran Drugog svetskog rata, nosilac medalje "Partizanska spomenica 1941. godine" Rade Kević.

Rade Kević je rođen u Piskavici, sada je to teritorija Republike Srpske, blizu planinskog lanca Kozara. Od početka rata on se nalazio u redovima Narodno-oslobodilačke armije Jugoslavije. Njegov put je povezan sa 1. Krajiškom proleterskom udarnom brigadom.

- 21. maja 1942. godine formirali smo tu brigadu. Bilo je jako mnogo oružja, zarobili smo dosta ratne opreme, tako da je svaki seljak ličio na pravog ratnika i borca. Čak je i Vrhovni komandant Tito, kada je došao u Bosansku Krajinu i video postrojenu vojsku, rekao da je to prava vojska i da se ponosi njom.

Prva Krajiška brigada je učestvovala u bitci za Kozaru u zapadnoj Bosni. Posle nje je usledela kaznena operacija Nemaca i ustaša: najmanje 35 hiljada civila je poginulo, mnogi su se našli u koncentracionim logorima, gde ih je čekala ista sudbina. Međutim, posle tog jugoslovenskog Hatina duh narodnog otpora je konačno ojačao, - kaže Rade Kević.

Jedan od događaja u istorijatu Krajinske brigade, koji je zapamtio veteran, to je avgust 1943. godine, kada su jugoslovenski borci ozbiljno "polomili krila" neprijatelja na aerodromu Rajlovac blizu Sarajeva.

- Bila je reka Miljacka koja je izlazila iz Sarajeva. Ta reka je bila puna mulja i, što bi se reklo, fekalija. I mi smo morali nju pregaziti tu gde je ona bila jako neprijatna, jer ako bi išli bliže Sarajevu, onda bi nas opazili. Mi smo spalili 35 aviona, a deset smo oštetili. Hitler je tvrdio da je uništio partizane u Jugoslaviji i da samo hvataju još pojedince i male grupice. Međutim, mi smo to grdno demantovali, popalili smo im avione i dokazali da ima još partizana!

Prvi susret s Crvenom Armijom je održan već u Srbiji, 1944. godine. Uz pomoć Rusa smo zauzeli Smederevo, a zatim smo "bratskim naporima" oslobodili i Beograd, - seća se Rade Kević.

- Osećali smo ljubav i ushićenje kada smo se sreli sa Rusima posle tolikih godina bitke, u kojoj smo bili uvek usamljeni bez jačeg oružja, samo sa pešadijskim oružjem. Nije bilo granice ljubljenja, veselja. Mi smo sanjali taj susret. Nismo znali da li će uopšte doći do toga, da li ćemo preživeti, da li će ostati koji živ od nas, pa da vidi Ruse.

Vest o kapitulaciji Nemačke, Rade Kević i njegovi drugovi dočekali su u malom selu na jugoslovensko-austriskoj granici. Za mene je to bio dan radosti, slobode i… odmora od rata, koji nije uzimao u obzir ni neprospavane noći, ni teške planinske pohode, - kaže Rade Kević. Savremene pokušaje opravdanja zločinaca on ne prihvata, u tom smislu zakon o zabrani rehabilitacije fašizma, koji je nekoliko dana pre Dana Pobede potpisao Vladimir Putin, smatra pravilnim.

- Nije moderna ona Evropa koja ponovo ide ka fašizmu i koja želi da se ponovo stvaraju onakvi logori…Ja nikako to ne prihvatam i mislim da nijedan pošten čovek koji je prošao sve strahote drugog svetskog rata ne želi rehabelitaciju nacizma, i to je Putin dobro uradio. I ja želim da pošaljem poruku mladim generacijama da se ne dozvole nikako više da fašizam ikada digne ponovo glavu.

Kolektiv "Glasa Rusije" srdačno čestita oficiru Radetu Keviću praznik! Hvala Vam, Pobeditelju!

Timur Blohin,