Za čuvenu Pančićevu omoriku, damu među četinarima, kažu da je ponos najšumovitije naše planine Tare i okolnog Podrinja. Otkrio ju je još 1875. Josif Pančić, po kome je nazvana, ali savremeno doba ne ide u prilog toj retkoj vrsti. Ugrožena je jer klimatske promene čine svoje, pa tu svetsku retkost valja sačuvati. Stoga je započet projekat za očuvanje staništa Pančićeve omorike, prekogranični Srbije i BiH uz evropsku pomoć, i trajaće čitavu ovu godinu u šest opština na obe strane Drine.
Ozbiljan poduhvat za zaštitu ovog četinara, ističu biolozi, zahteva brzu aktivnost na terenu, pa i u teže pristupačnim dubinama šuma. Potrebno je precizno uraditi mape rasprostranjenosti i raznovrsnosti omorike, obaviti analize naslednog materijala, utvrditi prilike na svakom njenom staništu u zapadnoj Srbiji i istočnoj Bosni, ako zatreba i uz snimanje iz aviona, piše Politika.
Tim poslovima baviće se učesnici projekta „SAVE – Očuvanje jedinstvene biološke raznolikosti u slivu Drine”. To je prekogranični poduhvat u okviru IPA programa, koji se finansira iz pretpristupnih fondova EU, uz podršku resornih ministarstava dve uključene države.
Partnerski ga sprovode JP „Nacionalni park Tara” i JP „Šume Republike Srpske” s ciljem, kako ističu, da zajedničkim akcijama doprinesu očuvanju i promociji biodiverziteta najugroženijih endemskih vrsta u regionu. Projekat omogućava da se sagleda situacija na ukupno 20 staništa Pančićeve omorike u području šest opština na dve strane Drine (Bajina Bašta, Srebrenica, Milići, Rogatica, Višegrad i Foča). Uključeni su zavodi za zaštitu prirode, instituti, fakulteti, ekološke organizacije...
U „Nacionalnom parku Tara”, pišući o ovom projektu, navode da je alarmantna situacija s Pančićevom omorikom, četinara koji se nalazi samo u srednjem toku reke Drine. Poslednjih godina prirodna rasprostranjenost i broj jedinki stalno opadaju, a naučnici iz regiona u svojim radovima upozoravaju da omorika, bude li zanemarena, može nestati u narednih pola veka. Otuda važnost poduhvata i odgovornost obe države za očuvanje ove retke vrste.
– Na obe strane Drine napravićemo jedan popis, kroz studije koje se rade u okviru projekta biće prikazano kakva su to staništa, populacije, genetska raznovrsnost. To će nam pomoći da utvrdimo koja bi stabla Pančićeve omorike u budućnosti mogla da obezbede opstanak vrste – izjavila je vođa projekta Marijana Josipović, biolog iz „Nacionalnog parka Tara”.
U poduhvat je, naravno, uključena i dr Jelena Aleksić, viši naučni saradnik na beogradskom Institutu za molekularnu genetiku i genetički inženjering. Ona se više od 15 godina bavi proučavanjem Pančićeve omorike, glavni je procenitelj stanja tog četinara Međunarodne organizacije za očuvanje prirode (IUCN), dakle vodeći stručnjak za omoriku u svetu. Genetički aspekt joj je u ovom projektu primaran, s tim što to neće biti jednostavan posao, jer je omorika i s te strane posebna.
– Prema svim naučnim teorijskim očekivanjima, omorika bi svuda gde je ima na ovim prostorima trebalo da bude genetički jednoobrazna. Da je tako, dovoljno za opstanak bilo bi očuvati jednu njenu populaciju, grupu od recimo stotinak stabala. Međutim, sva ova istraživanja o njoj koje sam radila u proteklih deceniju i po pokazuju da se ona van teorije ponaša, neočekivano, pa je svaka populacija (od tridesetak koliko ih danas ima) drugačija. Zato moramo sve da ih zaštitimo, kako bismo sačuvali ukupnu raznovrsnost koju sada ima. To nam zapravo govori da ona poseduje veliki potencijal da opstane u budućnosti. Samo joj moramo pomoći zbog ovih klimatskih promena koje joj ne pogoduju – rekla je za naš list Jelena Aleksić, uz napomenu da je ovaj projekat prvi korak te da u ovoj godini otpočinje još jedna dugoročna aktivnost na očuvanju Pančićeve omorike.
Branko Pejović, Politika 
