Zoran Modli 'Dolaze pametne letelice'

 

Letelice su već automatizovane. Dronovi, bespilotne špijunske letelice i bespilotne “leteće bombe” sa samonavođenjem ili kontrolom sa zemlje preko satelitskih releja već duže vreme su u upotrebi, mahom još od druge polovine 1990-ih. A kad je reč o komercijalnom vazdušnom saobraćaju, generacije putničkih aviona iz druge polovine 1980-ih pa naovamo sve su preciznije u samostalnom poletanju, programiranom održavanju rute leta, prilaženju i sletanju pod najnepovoljnijim uslovima vidljivosti. Naravno, za operacije poletanja, prilaženja i sletanje (što uključuje i taksiranje i zaustavljanje aviona na poziciji za parkiranje) neophodna je odgovarajuća i isto tako sofisticirana oprema na aerodromima, pa još uvek nema govora o potpunoj autonomnosti komercijalne avijacije. 
 

Ni aviokompanije, ni civilne vazduhoplovne vlasti još se ne usuđuju da dozvole prevoz putnika i robe avionima bez letačkih posada, čak ni u “najpametnijim” letelicama koje bi saobraćale između dva isto tako savršeno opremljena aerodroma. Nezahvalno je prognozirati, ali lično mislim da ni u narednih par decenija kokpiti putničkih aviona neće biti prazni, zato što je ljudski faktor, koliko god bio ona najslabija karika u bezbednosti letenja, neophodan kao supervizor koji će nadgledati rad elektronskih i fizičkih sistema aviona i intervenisati ukoliko se ukaže potreba za tim. Sigurno je jedno: pilot bliske budućnosti neće morati da savlađuje veštine letenja, već će biti edukovan za sistem-inženjera na avionu u saobraćaju.Inače, nekoliko kompanija koje se bave proizvodnjom dronova za individualni transport ljudi prijavilo je patente automatizovanih letelica koje na poziv sleću pred kuću pozivaoca i vazduhom ga “taksiraju” do odredišta unapred pripremljenog za prihvat i sletanje!

 

 

Ako ikoga to raduje, “roboti-ubice” već su spremni i jedva čekaju da ih neko pošalje na prvi zadatak. Pa zar već nismo govorili o već usavršenoj automatizaciji?  U tom smislu je rešen najvažniji problem - navigacija. A pritisnuti dugme bežičnim putem odavno je "peace-of-cake".

 

 

Pad dva aviona B737 Max je posledica dve nesrećne okolnosti: loše rešene aerodinamičke uravnoteženosti aviona na određenim brzinama (prosto rečeno - lošeg trimovanja) i stoga neophodne korektivne uloge autopilota i njegove elektronike u tome - i loše saradnje posade sa istom tom elektronikom. Boingovi inženjeri su se suviše “razigrali” polažući sve adute na elektroniku, a zaboravljajući na ono po čemu je Boing oduvek bio poznat - pouzdanoj aerodinamici i dobroj mehanizaciji komandnih površina aviona.

 

I.T./foto: arhiva