Poklonska: Odbijanje kijevskih vlasti da snabdevaju Krim vodom je kriminalna politika

Zamenik predsedavajućeg Odbora za međunarodna pitanja Državne dume, Natalija Poklonska, ocenila je da je odbijanje kijevskih vlasti da nastave sa snabdevanjem svežom vodom preko Severno-krimskog kanala kao nastavak kriminalne politike prema Krimljanima.

Ranije je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao da Kijev nema nameru da pomogne Moskvi u rešavanju problema sa snabdevanjem vodom Krima. Zauzvrat, potpredsednik vlade Ukrajine, ministar za reintegraciju "privremeno okupiranih teritorija" Aleksej Reznikov, rekao je da je obnavljanje snabdevanja vodom moguće tek nakon što se poluostrvo vrati u Ukrajinu.

"Savršeno sam shvatila da će ukrajinski političari odgovoriti na taj način. I ovaj odgovor treba da zvuči iz njihovih usta kao dokaz trenutne kriminalne politike koju aktuelne ukrajinske vlasti nameću protiv ljudi, uključujući one koji žive na Krimu", rekla je Poklonska za RIA Novosti.

Ona je naglasila da će ovu poziciju Kijeva uzeti u obzir Visoki komesar UN za ljudska prava prilikom razmatranja njenog obraćanja povodom obustave isporuke vode od strane Ukrajine.

Ranije je Poklonska uputila pismo visokom komesaru UN-a za ljudska prava Mišel Bačelet sa pozivom da osudi zločinačke akcije ukrajinskih vlasti, da jednostrano prekinu snabdevanje slatkom vodom poluostrvo i preduzme mere za nastavak snabdevanja dnjeparskom vodom preko Severnog krimskog kanala.

Ukrajina je obezbeđivala do 85% svih potreba za slatkom vodom Krim kroz Severnokrimski kanal koji ide iz Dnjepra. Međutim, nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa Rusijom, dotok vode kroz kanal u republiku potpuno je jednostrano zaustavljen.

Krim je postao ruska regija nakon referenduma koji je tamo održan u martu 2014. godine, na kojem je 96,77% birača Republike Krim i 95,6% stanovnika Sevastopolja glasalo za prisajedinjenje Rusiji. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom, ali "privremeno okupiranom teritorijom". Rusko rukovodstvo je više puta saopštilo da su stanovnici Krima demokratski, u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN-a, glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom. Prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, pitanje Krima je „potpuno zatvoreno“.

Odnosi Moskve i Kijeva pogoršavali su se usred situacije u Donbasu. Ukrajinske vlasti ranije su više puta optuživale Rusiju da se meša u unutrašnje stvari zemlje. U januaru 2015. godine, Vrhovna Rada je usvojila rezoluciju u kojoj se Ruska Federacija naziva "zemljom agresorom".