Muzičari u Venecueli oborili Ginisov rekord svirajući „Srbsko-ruski marš“

21.11.2021. god.

Venecuelanska nacionalna organizacija omladinskih i dječjih orkestara, poznata kao „Sistem“, postavila je novi Ginisov rekord za najveći orkestar na svijetu, saopštila je vlada te zemlje.

Oko 12.000 muzičara je odsviralo "Srbsko-ruski marš" Petra Iljiča Čajkovskog, čime su oborili Ginisov rekord koji je postavio ruski orkestar pre dve godine.

Ministar informisanja Venecuele Fredi Nanez i ruski ambasador u Karakasu Sergej Melik Bagdašarov čestitali su muzičarima u obraćanju na državnoj televiziji.

Ekspert za Ginisovu knjigu rekorda Suzan Rejes objavila je da su venecuelanski muzičari bili uspešni u postavljanju novog rekorda.

"Slovenski marš" ili "Srbsko-ruski marš" inspirisan je Srbsko-turskim ratom 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srbije.

Kompozicija je inspirisana događajima iz Srbsko-turskog rata, 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio ga je da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata. Ponet patriotizmom, Čajkovski je ovo delo napisao i sam dirigovao na premijernom koncertu, za samo pet dana. Premijera dela je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine i bila je toplo primljena od publike. Iako je naziv kasnije promenjen, originalni naziv dela je bio Srbsko-ruski marš.

Prvobitno je kompozitor nameravao da napiše simfonijsku fantaziju. Za nju mu je, izgleda, nedostajalo dovoljno prihvatljivih srbskih narodnih melodija. Zato je za svoju kompoziciju odabrao melodiju ruske himne „Bože, čuvaj Cara“ i tri srpske narodne pesme: „Sunce jarko, ne sijaš jednako“, „Prag je ovo milog Srba“ i „Jer puščani prah“ (drugi deo pesme „Rado ide Srbin u vojnike“).

Melodije je našao u zbirci Kornelija Stankovića „Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine, za šta je srbski kompozitor, carskim ukazom, odlikovan ruskim Ordenom svetog Stanislava.

Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Zatim, sledi deo koji opisuje zločine na Balkanu, koji zamenjuje deo koji opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srbskoj molbi za pomoć. Poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.

Izvor
Tanjug
foto: © Ariana Cubillos /AP Photo/ Picture alliance/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Miloš Jovanović: Put Srbije u EU je štetan, Vučić mora da bude procesuiran

Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je danas da Srbija mora da sarađuje sa svima, ali da je prirodno da su joj Rusi bliži zbog...

Može li neprijatelj Rusije biti prijatelj Srbije?

Stižu osude posete Zelenskog Srbiji...

Ukrajinski mediji o poseti Zelenskog Beogradu: Ovo je šamar Rusiji

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski doputovao je u subotu, 8. avgusta, u zvaničnu posetu Srbiji, gde se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. To je prva poseta Zelenskog Beogradu otkako je...

Protest povodom pozivanja Zelenskog u zvaničnu posetu Srbiji

Srbija se s pravom ponosi svojom antinacističkom prošlošću, pa utoliko smatramo da poziv Zelenskom u zvaničnu posetu Srbiji predstavlja tešku kompromitaciju te slavne prošlosti ...

SAD su pomogle u kupovini srpske municije za Ukrajinu – Hil

Prema rečima Kristofera Hila, isporuke su obavljane preko posrednika u Poljskoj ili Češkoj...

Momir Stojanović: Neko iz državnog aparata Srbije dostavio je Prištini moje podatke

Penzionisani general Vojske Jugoslavije Momir Stojanović, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i prvi direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), objavio je danas da je ponovo dobio poziv Tužilaštva za ratne zločine...

Ostale novosti iz rubrike »