Početna stranica > Novosti
NATO nikada nije obećao da neće primiti nove članove, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken, nazivajući ruske zahteve prema vojnom bloku nedopustivim. Međutim, zapadni dokumenti sa kojih je odavno skinuta oznaka poverljivosti govore drugačije.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: NATO nikada nije obećao da neće primiti nove članove - SAD
08.01.2022. god.
Mnoštvo dokumenata sa kojih je odavno skinuta tajnost, međutim, pokazuje da je Moskvi obećano da vojni blok neće prihvatiti još država
NATO nikada nije obećao da neće primiti nove članove, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken, nazivajući ruske zahteve prema vojnom bloku nedopustivim. Međutim, zapadni dokumenti sa kojih je odavno skinuta oznaka poverljivosti govore drugačije.
„NATO nikada nije obećao da neće primiti nove članove“, rekao je visoki američki diplomata novinarima tokom pres konferencije, komentarišući predloge Moskve vojnom bloku o bezbednosnim garancijama, uoči predstojećeg sastanaka NATO-a i Rusije sledeće nedelje.
„Nije mogao i neće - ’Politika otvorenih vrata’ bila je ključna odredba Severnoatlantskog ugovora iz 1949. koji je osnovao NATO“, dodao je Blinken. Zatim je saopštio da su Mihail Gorbačov - sovjetski lider koji je dobio garancije o neširenju NATO-a od zapadnih lidera i bivši američki državni sekretar Džejms Bejker, koji ih je dao, između ostalih, negirali da se bilo šta takvo dogodilo.
„Nije mogao i neće - ’Politika otvorenih vrata’ bila je ključna odredba Severnoatlantskog ugovora iz 1949. koji je osnovao NATO“, dodao je Blinken. Zatim je saopštio da su Mihail Gorbačov - sovjetski lider koji je dobio garancije o neširenju NATO-a od zapadnih lidera i bivši američki državni sekretar Džejms Bejker, koji ih je dao, između ostalih, negirali da se bilo šta takvo dogodilo.
„Nije bilo obećanja da se NATO neće širiti“, zaključio je Blinken, dodajući da je, umesto toga, Moskva sama priznala pravo svake evropske zemlje da izabere sopstveni put u oblasti bezbednosti pristupanjem Istanbulskoj povelji za evropsku bezbednost 1999. godine.
Takav stav je očigledno postao uobičajen u vojnom bloku nakon što je Moskva iznela niz predloga za koje je saopštila da bi ublažili trenutne tenzije između Rusije i kolektivnog Zapada. Tim predlozima bi se organizacija sa sedištem u Briselu obavezala da zaustavi svoje teritorijalno širenje kao oblik bezbednosne garancije za Rusiju.
Nakon što su predlozi predstavljeni NATO-u u decembru, generalni sekretar Jens Stoltenberg je takođe izjavio da blok nikada nije obećao da se neće širiti. Ipak, mnoštvo dokumenata, objavljenih u javnosti još 2017. godine, sugeriše da jeste.
Ili bolje rečeno mnoštvo zapadnih lidera tog vremena, uključujući američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera, predsednika Džordža Buša, kancelara Zapadne Nemačke Helmuta Kola, direktora Cije Roberta Gejtsa, francuskog predsednika Fransoa Miterana i britanskog premijera Margaret Tačer, zajedno sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Manfredom Vernerom, davali su razna takva uveravanja Sovjetima dok su povlačili trupe iz Zapadne Evrope i pristanak na ponovno ujedinjenje Nemačke.
Desetine dokumenata koje su analizirali istraživači Arhiva nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordž Vašington, Svetlana Savranskaja i Tom Blanton pokazuju da su mnogi zapadni lideri odbacivali ideju o „članstvu centralne i istočne Evrope u NATO-u od početka 1990. do 1991. godine” i da su „žalbe Rusije” o njegovim kasnijim proširenjima „osnovane u pisanim konverzacijama i telefonskim razgovorima na najvišim nivoima“.
Nakon što su predlozi predstavljeni NATO-u u decembru, generalni sekretar Jens Stoltenberg je takođe izjavio da blok nikada nije obećao da se neće širiti. Ipak, mnoštvo dokumenata, objavljenih u javnosti još 2017. godine, sugeriše da jeste.
Ili bolje rečeno mnoštvo zapadnih lidera tog vremena, uključujući američkog državnog sekretara Džejmsa Bejkera, predsednika Džordža Buša, kancelara Zapadne Nemačke Helmuta Kola, direktora Cije Roberta Gejtsa, francuskog predsednika Fransoa Miterana i britanskog premijera Margaret Tačer, zajedno sa tadašnjim generalnim sekretarom NATO-a Manfredom Vernerom, davali su razna takva uveravanja Sovjetima dok su povlačili trupe iz Zapadne Evrope i pristanak na ponovno ujedinjenje Nemačke.
Desetine dokumenata koje su analizirali istraživači Arhiva nacionalne bezbednosti Univerziteta Džordž Vašington, Svetlana Savranskaja i Tom Blanton pokazuju da su mnogi zapadni lideri odbacivali ideju o „članstvu centralne i istočne Evrope u NATO-u od početka 1990. do 1991. godine” i da su „žalbe Rusije” o njegovim kasnijim proširenjima „osnovane u pisanim konverzacijama i telefonskim razgovorima na najvišim nivoima“.
Rusija je više puta saopštila da ju je NATO „prevario“. Krajem decembra, predsednik Vladimir Putin je na svojoj godišnjoj konferenciji za novinare na kraju godine rekao da je blok to uradio na „žestok“ i „bezobrazan“ način, progutavši zemlje centralne i istočne Evrope i sada sa uprtim očima u sovjetske republike.
Razvoj događaja dolazi u trenutku kada se Savet NATO-Rusija sprema da se sastane po prvi put od 2019. godine u Ženevi i pratiće zakazane razgovore između SAD-a i Rusije o bezbednosnim garancijama. Kremlj je izneo ideju o sveobuhvatnom bezbednosnom sporazumu između Rusije i zapadnih nacija usred pojačanih tenzija izazvanih zabrinutošću Zapada zbog navodnih planova Rusije da napadne Ukrajinu, nešto što je Moskva više puta odbacila kao „histeriju“.
Razvoj događaja dolazi u trenutku kada se Savet NATO-Rusija sprema da se sastane po prvi put od 2019. godine u Ženevi i pratiće zakazane razgovore između SAD-a i Rusije o bezbednosnim garancijama. Kremlj je izneo ideju o sveobuhvatnom bezbednosnom sporazumu između Rusije i zapadnih nacija usred pojačanih tenzija izazvanih zabrinutošću Zapada zbog navodnih planova Rusije da napadne Ukrajinu, nešto što je Moskva više puta odbacila kao „histeriju“.
- Izvor
- Tanjug
- foto: © AP / Andrew Harnik / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović ocenio je danas da Srbija mora da sarađuje sa svima, ali da je prirodno da su joj Rusi bliži zbog...
Stižu osude posete Zelenskog Srbiji...
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski doputovao je u subotu, 8. avgusta, u zvaničnu posetu Srbiji, gde se sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. To je prva poseta Zelenskog Beogradu otkako je...
Srbija se s pravom ponosi svojom antinacističkom prošlošću, pa utoliko smatramo da poziv Zelenskom u zvaničnu posetu Srbiji predstavlja tešku kompromitaciju te slavne prošlosti ...
Prema rečima Kristofera Hila, isporuke su obavljane preko posrednika u Poljskoj ili Češkoj...
Penzionisani general Vojske Jugoslavije Momir Stojanović, nekadašnji načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa i prvi direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), objavio je danas da je ponovo dobio poziv Tužilaštva za ratne zločine...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
