Šolc želi telefonski razgovor sa Putinom – prenosi „Die Zeit“

Nemački kancelar Olaf Šolc želi da razgovara telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, prenosi list „Die Zeit“, pozivajući se na vladine izvore. Šolc je podržao diplomatske napore za okončanje sukoba u Ukrajini, uključujući pozivanje Moskve na mirovni samit.

Nemački kancelar se nada da će se poziv obaviti pre sastanka G20 u Rio de Žaneiru, u Brazilu, sredinom novembra, prenosi „Die Zeit“ u ponedeljak, dodajući da razgovor još uvek nije zvanično zatražen.

„Naš poslednji telefonski razgovor bio je u decembru 2022. — pre toga smo češće razgovarali“, izjavio je Šolc za „Politiko“ u martu.

Poslednji put su dvojica političara razgovarala na inicijativu Berlina, navodi Kremlj. Tokom jednosatnog razgovora, Putin je objasnio logiku ruske vojne operacije protiv Kijeva i izjavio da je zapadna politika naoružavanja i obuke ukrajinskih trupa „destruktivna“. Šolc je pozvao Putina da povuče trupe iz Ukrajine.

„Moj poslednji telefonski razgovor bio je pre izvesnog vremena. Ali planiram da ponovo razgovaram sa Putinom u dogledno vreme“, izjavio je Šolc za „Kelner Štat-Ancajger“ u maju 2023, kada su ga pitali o kontaktima sa ruskim liderom.

U oktobru 2022, Šolc je za radio „Deutschlandfunk“ izjavio da je ton njegovih razgovora sa Putinom „uvek prijateljski, čak i ako imamo vrlo različite stavove po tom pitanju“, ali je upozorio da niko ne treba da „neguje iluzije“ da će to doneti brze rezultate.

U septembru je Šolc naglasio da mir u Ukrajini treba postići što je pre moguće i da bi konferencija o pronalaženju diplomatskog rešenja za sukob trebalo uskoro da se održi, ovoga puta sa pozivom Rusiji.

Međunarodni sastanak koji je Švajcarska organizovala u junu, sa ciljem rešavanja tekućih neprijateljstava, nije doneo konkretne rezultate, jer su mnoge prisutne zemlje odbile da podrže zajedničku deklaraciju. Rusija nije bila pozvana.

Nemačka je drugi po veličini donator vojne pomoći Ukrajini, obezbedivši više od 10 milijardi evra (11,19 milijardi dolara) u zalihama između januara 2022. i juna 2024, prema podacima Kilskog instituta za svetsku ekonomiju. Međutim, prema nacrtu budžeta koji je objavljen u sredu, Berlin planira da smanji vojnu pomoć Kijevu za 50% u 2025, kako prenosi „Rojters“.

Nemačka ekonomija je posebno pogođena odlukom da odbaci ruski prirodni gas. Jeftino gorivo koje je isporučivao istočni partner preko gasovoda pokretalo je vodeću ekonomiju EU decenijama pre početka sukoba u Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prošlog meseca da Moskva ne vidi odgovarajuće uslove za početak mirovnih pregovora za rešavanje sukoba, te da još nije čula nijednu izjavu o tome od „zemlje koja zapravo diriguje čitavim procesom“, očigledno misleći na SAD.


Izvor: RT (F)