Rusija bi mogla da nastavi nuklearne testove – zamenik ministra spoljnih poslova

Rusija ne isključuje mogućnost nastavka nuklearnih testova, koje nije sprovodila od poslednjih dana Sovjetskog Saveza, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov.

Na pitanje u intervjuu za TASS u subotu da li Moskva razmatra ovu opciju kao odgovor na eskalacione akcije SAD, Rjabkov je odgovorio da je „ovo pitanje na dnevnom redu“.

„Bez prejudiciranja, jednostavno ću reći da je situacija prilično složena. Ona se stalno razmatra u svim svojim komponentama i aspektima“, izjavio je on.

Iako je jedna od vodećih nuklearnih sila, savremena Rusija nikada nije sprovela nuklearne testove pod dobrovoljnim moratorijumom, a poslednji test datira iz 1990. godine, pre raspada Sovjetskog Saveza.

SAD, glavni nuklearni rival Rusije, poslednji put su sprovele test 1992. godine, a od tada se oslanjaju na kompjuterske simulacije i subkritičke testove, koji ne koriste dovoljno fisionog materijala za stvaranje samoodržive reakcije. Poslednji poznati test ove vrste izveden je u maju, a Moskva je saopštila da „pažljivo prati šta se dešava“ na američkim testnim poligonima.

Ruski predsednik Vladimir Putin je prošle godine izjavio da Moskva treba da bude spremna da nastavi nuklearne testove ako to učine SAD. „Sigurno znamo da neki ljudi u Vašingtonu razmatraju sprovođenje realnih testova svog nuklearnog oružja, dok SAD razvijaju nove tipove nuklearnog oružja“, izjavio je tada. „Naravno, mi to nećemo učiniti prvi, ali ako SAD sprovedu takav test, onda ćemo i mi.“

Rjabkovljevi komentari dolaze nakon što su SAD dozvolile Ukrajini da izvede udare duboko u teritoriju Rusije koristeći američko dugoročno oružje, uprkos upozorenjima Moskve da će to dovesti do značajne eskalacije konflikta. Nakon što je Kijev izveo nekoliko napada, Rusija je uzvratila gađanjem ukrajinskog odbrambenog objekta novom hipersoničnom raketom srednjeg dometa „Orešnik“.

Pre toga, Moskva je takođe izmenila svoju nuklearnu strategiju da predvidi da će „agresija protiv Rusije od strane nenuklearne države, ali uz učešće ili podršku nuklearne države“, biti tretirana kao „zajednički napad“, koji prelazi nuklearni prag.

Izvor: RT (F)