Tramp preti preuzimanjem Panamskog kanala

Vašington bi mogao da pokuša da ponovo preuzme kontrolu nad Panamskim kanalom ako Centralnoamerička država nastavi da nameće „neprimereno visoke“ takse američkim brodovima za korišćenje vodenog puta, upozorio je izabrani predsednik SAD Donald Tramp.

Na mreži Truth Social u subotu, Tramp je naveo da su „takse koje naplaćuje Panama smešne, posebno ako se uzme u obzir izvanredna velikodušnost koju su SAD ukazale Panami“, nazvavši trenutnu situaciju „potpunom prevarom“.

Takse za prolazak kroz kanal, koji obrađuje oko 5% svetske trgovine, kreću se od 0,50 dolara do čak 300.000 dolara, u zavisnosti od vrste broda i tereta. Izgrađen pod rukovodstvom SAD 1914. godine, ovaj trgovački put od vitalnog je značaja za SAD; više od 70% tereta koji prolazi kroz kanal potiče iz SAD ili je namenjen toj zemlji.

Godine 1999. SAD su predale punu kontrolu nad kanalom Panami, u skladu sa ugovorom iz 1977. koji je potpisao predsednik SAD Džimi Karter.

Međutim, Tramp je odluku Kartera nazvao nerazumnom. „Kada je predsednik Džimi Karter nerazumno poklonio kanal, za jedan dolar, tokom svog mandata, to je bilo isključivo da bi ga Panama upravljala, a ne Kina ili bilo ko drugi“, izjavio je on.

Tramp je optužio Panamu za zloupotrebu kontrole naplaćivanjem previsokih taksi Sjedinjenim Državama, uključujući njenu mornaricu i korporacije. „Kanal takođe nije dat Panami da bi naplaćivala Sjedinjenim Državama nerazumne cene i tarife za prolazak“, izjavio je on.

Tramp je upozorio da, ako Panama ne bude poštovala moralne i pravne principe koji proizilaze iz ovog „velikodušnog gesta poklanjanja“, Vašington „će zahtevati da se Panamski kanal vrati nama, u potpunosti i bez pitanja“.

Prema Trampovim rečima, Vašington neće dozvoliti da kontrola nad ovom strateškom arterijom „padne u pogrešne ruke“. Njegovi komentari istakli su zabrinutost zbog činjenice da nekoliko luka u blizini kanala upravljaju kineske kompanije.

Istorija kanala uključuje značajno američko vojno učešće. Godine 1989. Panama je bila meta američke invazije, koja je imala za cilj da svrgne generala Manuela Norijegu, tadašnjeg de fakto lidera ove centralnoameričke zemlje, koga je Vašington tražio zbog optužbi za trgovinu drogom.

Panamske odbrambene snage nisu imale šanse protiv daleko nadmoćnije američke vojske, što je dovelo do hapšenja i izručenja Norijege. Uprkos kratkotrajnim borbama, SAD su kritikovane zbog civilnih žrtava, koje se procenjuju na stotine, a možda i hiljade.


Izvor: RT (F)