Da li će evropski auto giganti ostati bez čipova

Holandsko-kineska kompanija Nekserija, čiji koreni sežu do čuvene tehnološke kompanije Filips, našla se ovog meseca u središtu jedne od najozbiljnijih kriza u globalnoj industriji čipova do sada.

Ovo je počelo kao administrativna odluka američkog Biroua za industriju i bezbednost (BIS) u septembru 2025. godine, koja je, prateći novu politiku Bele kuće i Trampove administracije, ubrzo prerasla u pravi međunarodni politički i ekonomski sukob koji već sada preti da poremeti lance snabdevanja čipovima širom sveta, a na prvom mestu posebno u evropskoj automobilskoj industriji.

Američka administracija je 29. septembra promenila pravilo o kontroli izvoza čipova, odredbom poznatom kao „50 procenata“, prema kojoj svaka kompanija u kojoj entitet sa američke liste ograničenja i sankcija poseduje polovinu ili više vlasništva u nekoj stranoj kompaniji, automatski podleže istim zabranama izvoza i transfera tehnologije kao i kompanije iz same Kine. Budući da je kineska kompanija Wingtech Technology već bila pod američkim sankcijama, kompanija u Holandiji – Nekserija, njen podbrend sa sedištem u Najmegenu – automatski je obuhvaćena ovim novim pravilima.

Holandska vlada je takođe reagovala, pa je 30. septembra aktivirala Zakon o dostupnosti roba (Goods Availability Act), kojim je preuzela nadzor nad upravljanjem ovom kompanijom, navodeći „ozbiljne propuste u korporativnom upravljanju“ i rizik od gubitka kontrole nad strateški važnom tehnologijom. U stvarnosti, ovo znači da je Nekserija bila faktički stavljena pod državni nadzor, što je izazvalo diplomatsku buru između Holandije i zvaničnog Pekinga. Kao odgovor, kinesko Ministarstvo trgovine uvelo je izvozna ograničenja na fabrike Nekserije u Dongguanu i Šenženu, tj. njihov izvoz iz Kine, sprečavajući da gotovi čipovi i delovi iz ovih kineskih postrojenja stignu do fabrika u Evropi.

Holandski i evropski mediji navode da su se proizvodne linije automobila, elektronike i industrijskih uređaja širom EU već suočile sa kašnjenjima, jer je Nekserija (https://www.nexperia.com/) jedan od glavnih snabdevača komponentama i čipovima poput dioda, tranzistora i logičkih kola (MCC) koji su neophodni za rad gotovo svakog elektronskog uređaja. Prema analizama stručnjaka, Nekserija trenutno drži oko 40% globalnog tržišta „diskretnih“ poluprovodnika, a više od 60% njene prodaje ide direktno u automobilsku industriju. Iako ovi čipovi i komponente nisu toliko sofisticirani kao procesori koji pokreću veštačku inteligenciju, bez njih se ne mogu proizvesti elektronske kontrolne jedinice u vozilima, sistemi za upravljanje baterijama, senzori, kao ni bezbednosne komponente.

Zbog ovoga su kompanije poput Folksvagena, Volva, BMW-a i Tojote već upozorile da bi, ukoliko se situacija uskoro ne reši, došlo do obustave proizvodnje u roku od nekoliko nedelja. Holandski premijer Dik Šof izjavio je da je odluka vlade „izuzetna ali neophodna“, dok je pak Kina optužila Holandiju za „političku instrumentalizaciju ekonomije“. Sa druge strane, američki zvaničnici u Vašingtonu pozdravili su holandski potez, tvrdeći da je „neophodno zaštititi kritičnu tehnologiju od stranog uticaja“.

U međuvremenu, i unutar same kompanije došlo je do problema – centralna kancelarija u Holandiji objavila je upozorenje da ne može garantovati kvalitet čipova proizvedenih u Kini, dok je pak kineski ogranak Nekserije optužio matičnu firmu za širenje dezinformacija. Taj sukob unutar iste korporacije dodatno je pokazao koliko je međunarodno poslovanje u eri geopolitike postalo komplikovano. Analitičari i automobilski stručnjaci upozoravaju da je ovo prvi slučaj da je neka zapadnoevropska vlada direktno preuzela kontrolu nad privatnom kompanijom iz sektora visokih tehnologija, i to pod obrazloženjem nacionalne bezbednosti. Ovime je otvoreno i pitanje kako će EU ubuduće tretirati kompanije pod kineskim vlasništvom koje posluju na njenoj teritoriji.

U industrijskom smislu, kriza Nekserije već ima domino-efekat. Pošto se veliki deo proizvodnje komponenti odvija u Aziji, blokade i zabrane izvoza izazivaju nestašice na evropskom tržištu. Proizvođači automobila i industrijske elektronike sada pokušavaju da preusmere nabavke ka alternativnim dobavljačima kao što su Infineon, STMicroelectronics i Vishay, ali prelazak na drugačije komponente zahteva mesecima duge testove i sertifikacije.

U međuvremenu, stručnjaci preporučuju kompanijama da hitno provere poreklo svojih Nekserija delova i da naprave plan zamene komponenti, jer bi nestašice mogle potrajati čak do sredine 2026. godine. Cela saga oko Nekserije praktično je postala simbol nove realnosti u globalnoj ekonomiji, gde granice između biznisa, politike i bezbednosti više ne postoje.

I dok EU pokušava da izgradi sopstvenu proizvodnju čipova kroz Chips Act (https://commission.europa.eu/strategy-and-policy/priorities-2019-2024/europe-fit-digital-age/european-chips-act_en), ova tehnološka kriza pokazuje da je stara zavisnost od azijskih i kineskih fabrika i komponenti i dalje ogromna. Tako samo jedan politički potez u Vašingtonu može zatresti fabrike u Holandiji, dok odluke u Pekingu mogu blokirati montažne linije u Nemačkoj.

Nekserija je zato više od kompanije – ona je ogledalo krhkog i međuzavisnog sveta u kojem je svaki tranzistor postao deo globalne borbe za tehnološku moć.