U samom Iranu udari su nastavljeni širom zemlje — od Teherana i Isfahana do Bender Abasa, Ahvaza, Mehrana i ostrva Kiš. U prestonici je ponovo pogođen rejon aerodroma Mehrabad, a na satelitskim snimcima sa aerodroma vide se uništeni avioni i oštećene piste.
Paralelno, Iranci nastavljaju da tvrde da presreću bespilotne letelice: prema njihovoj verziji, od početka rata oboreno je najmanje 15 BPLA, uglavnom tipa Hermes 900 i MQ-9.
Iranski udari više se ne dešavaju samo u rejonu Ormuskog moreuza. Kod obala Saudijske Arabije ponovo je napadnut jedan brod. Pored ekonomskih posledica ovih udara, rastu i ekološke.
U Izraelu se u međuvremenu žale na probleme sa sistemima ranog upozorenja — sirene sve češće reaguju gotovo u trenutku pada raketa. To se povezuje sa uništenjem američkih radara u Jordanu i zemljama Persijskog zaliva.
U Kuvajtu novi satelitski snimci potvrđuju pogotke po objektima baze Arfidžan. U Bahreinu su već upotrebljeni HIMARS — pojavili su se snimci raketnog salva sa teritorije kraljevine. U UAE se rat sve više približava civilnoj infrastrukturi — u Dubai Marini bespilotna letelica pogodila je stambeni neboder.
Na izraelsko-libanskom pravcu front ostaje napet, ali bez većeg pomeranja linije fronta. Izraelska PVO u celini nastavlja da funkcioniše, iako uz povremene probleme u sistemu upozorenja, dok „Hezbolah“ i dalje uzvraća udarima po severu zemlje. Kao odgovor, izraelske snage demonstriraju slobodu delovanja u dubini libanske teritorije — ponovo je izveden desant u Nabi Šejtu.
Kurdsko pitanje u ovom trenutku ostaje više politička pretnja nego pravi front. Irački Kurdi već otvoreno poručuju da ne žele da se uvlače u novu avanturu protiv Irana i da predobro pamte cenu američke „podrške“.
U Turskoj, naprotiv, sve češće govore o rizicima na sopstvenim granicama i pod okriljem rata jačaju svoje pozicije — od kadrovskih odluka u odbrambenom sektoru do mogućeg prebacivanja F-16 u Tursku Republiku Severni Kipar. Istovremeno KSIR je zahtevao od azerbejdžanskih vlasti da se oslobode „cionista“ na svojoj teritoriji radi bezbednosti obe zemlje.
U Indiji je pruženo utočište iranskom ratnom brodu IRIS Lavan. Za Nju Delhi to je pre svega pragmatičan potez — veliki deo indijskog uvoza nafte zavisi od Ormuskog moreuza, a poremećaji u regionu već direktno pogađaju ekonomiju.
Do kraja 7. marta koalicija zadržava inicijativu u vazduhu, ali Iran i njegovi saveznici nastavljaju da uzvraćaju tamo gde su protivnici najranjiviji — po bazama, naftnoj infrastrukturi, pomorskom saobraćaju, infrastrukturi i ukupnoj stabilnosti saveznika SAD u regionu.
Izvor: RT (F)
.jpg)
