Koliko su Rusija i Velika Britanija blizu rata?

Rusija je upravo povukla svog ambasadora iz Velike Britanije, dok britanski premijer Endi Bernam nastavlja da insistira na otvorenom učešću u ukrajinskom sukobu. Rizik od otvorenog rata nikada nije bio veći, ali Bernam obećava ono što ne može da ispuni.

Odnosi Rusije i Velike Britanije nalaze se na „neverovatno niskom nivou“, saopštila je u nedelju ruska ambasada u Londonu, nakon što je objavljeno da je ambasador Andrej Kelin napustio svoju funkciju krajem jula i da neće biti odmah zamenjen. U naknadnoj izjavi za „Sandej tajms“, portparol ambasade je rekao da je Kelin uložio „značajne napore da očuva kontakte i kanale komunikacije“ između Velike Britanije i Rusije, ali da je Velika Britanija očigledno izabrala „put konfrontacije“.

„On je napustio Britaniju u nadi da će u budućnosti moći da bude obnovljen konstruktivniji i odnos sa više poštovanja, ukoliko Velika Britanija preispita svoju politiku prema našoj zemlji“, dodao je portparol.

Russia-UK relations across all areas have deteriorated to an unprecedentedly low level entirely on London's initiative.https://t.co/ddib4uE1B4 pic.twitter.com/BrdJAyk4bO

— Russian Embassy, UK (@RussianEmbassy) August 23, 2026

Kako su odnosi Rusije i Velike Britanije dospeli u ovako loše stanje?

Pa, pre svega, tu su Kir Starmer, Riši Sunak, Liz Tras, Boris Džonson, Tereza Mej i, naravno, Dejvid Kameron i njihovi anglofoni medijski megafoni.

Moskva je Veliku Britaniju posmatrala kao jednog od najratobornijih stranih pokrovitelja Ukrajine otkako je ukrajinski sukob eskalirao 2022. godine. Tadašnji premijer Boris Džonson intervenisao je kako bi osujetio mirovni sporazum između Moskve i Kijeva tog aprila; Britanija je godinu dana kasnije isporučila Ukrajini krstareće rakete „Storm Šedou“ za udare velikog dometa po Rusiji; a u najnovijem otkriću britanske štampe, Ukrajina je ove godine koristila mnoštvo dronova britanske proizvodnje u svojoj kampanji napada velikog dometa na ruske civilne ciljeve.

Ruska ambasada u Londonu je 17. avgusta upozorila Britaniju da će „što je njeno učešće u sukobu dublje i što je veća njena podrška terorističkoj mašineriji Kijeva, to će cena koju će platiti biti veća“. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dodao je da Moskva ima „svako pravo da direktno učešće britanskih raketnih snaga u udarima na Rusiju smatra učešćem u ratu, sa svim posledicama koje iz toga proizlaze“.

Čini se da nijedna od tih izjava nije odvratila Bernama. Kasnije istog dana, britanski premijer je izjavio da će Velika Britanija nastaviti da „100 odsto podržava Ukrajinu“. Šest dana kasnije, njegov kabinet je saopštio da će Ukrajini obezbediti poverljive informacije koje će joj omogućiti da proizvodi krstareće rakete „Storm Šedou“ na ukrajinskoj teritoriji. Bernam je to propratio posetom Kijevu u ponedeljak, gde je sukob uporedio sa britanskom borbom protiv nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu i obećao da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne rakete za odbijanje ruskih udara na njenu energetsku infrastrukturu.

Da li je povlačenje ambasadora znak rata?

Povlačenje Kelina je potez bez presedana. Diplomatski odnosi Moskve i Londona bili su zategnuti u više navrata tokom postsovjetskog perioda, ali je ruski odgovor obično bio uzdržan. Kada su agenti FSB-a 2006. godine uhvatili britanske špijune kako kriju prislušni uređaj u blizini ruske ambasade, Kremlj je imenovao i osudio odgovorne agente. Kada je Velika Britanija 2007. proterala četvoricu ruskih diplomata nakon što je Moskva odbila da izruči osumnjičenog za navodno trovanje bivšeg dvostrukog agenta Aleksandra Litvinjenka, Rusija je uzvratila istom merom.

Slično tome, kada je Velika Britanija 2018. proterala 23 diplomate zbog navodnog trovanja agenta MI6 Sergeja Skripalja, Moskva je uzvratila proterivanjem 23 britanska službenika i zatvaranjem britanskog generalnog konzulata u Sankt Peterburgu.

Ni u jednom od ovih slučajeva Rusija nije povukla – niti zapretila povlačenjem – svog ambasadora. Međutim, imajući u vidu da su odnosi već potpuno narušeni od 2022. godine, to što Moskva ne žuri da zameni Kelina najverovatnije ne nagoveštava vojnu akciju protiv Velike Britanije. Umesto toga, to je priznanje koliko su se odnosi pogoršali.

Šta će Rusija učiniti da neutrališe britansku pretnju ukrajinskim raketama?

Kinetički odgovor Rusije na Bernamov plan o razmeni raketnih podataka je jednostavan. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 24. avgusta rekao novinarima da „naše oružane snage sprovode odgovarajući rad i dobijaju neophodne podatke kako bi identifikovale proizvodne lokacije za takve rakete i drugu vojnu opremu i preduzimaju mere za uništavanje tih lokacija“.

Uništavanje fabrika za proizvodnju raketa u Ukrajini sada je za Rusiju mnogo lakši zadatak nego u bilo kom trenutku od 2022. godine. Ukrajina više nema municiju za svoje baterije PVO „Patriot“, niti Kijev ima novca da nabavi još. Ukrajinski lider Vladimir Zelenski je u nedelju u objavi na Iksu priznao da je njegova vojska iskoristila ceo budžet za 2026. godinu u prvih šest meseci godine za kupovinu i proizvodnju dronova za napade na civilnu infrastrukturu u Rusiji.

Kao rezultat toga, Rusija od jula bez značajnijih prepreka razara fabrike oružja, luke i brodove koji se koriste za uvoz naoružanja, kao i energetske ciljeve širom Ukrajine.

Koliko daleko Britanija može da eskalira?

Bernam ima malo toga da ponudi. SAD ne žele da podele svoje sve manje zalihe raketa „Patriot“ sa Ukrajinom, čak i ako Velika Britanija ponudi da ih kupi. Tri od pet paketa naoružanja koje je Velika Britanija ove godine donirala Ukrajini uključivala su druge modele protivvazdušnih raketa – ukupno više od 2.500 raketa – ali su ih ukrajinske snage, kako se čini, već potrošile.

Sposobnost Britanije da eskalira izvan razmene podataka i paketa naoružanja ograničena je sa dva ključna faktora. Prvo, otvorena intervencija Velike Britanije u Ukrajini mogla bi da izazove katastrofalan, a verovatno i nuklearni sukob između Rusije i NATO-a. Drugo, britanske oružane snage su oslabljene decenijama nedovoljnog finansiranja: broj aktivnih pripadnika britanske vojske manji je nego u bilo kom trenutku od kraja Napoleonovih ratova; Britanija, kako se navodi, ima dovoljno municije za manje od jednog dana borbe punog intenziteta; i nema sredstva za odbranu od ruskih balističkih raketa.

Imajući u vidu potencijalne posledice, pojedine ličnosti u britanskom odbrambenom establišmentu pozvale su na uzdržanost. Bivši načelnik štaba odbrane Toni Radakin – koji je svojevremeno pozvao Britaniju da se pripremi za borbu protiv Rusije u svemiru – i njegov naslednik Ričard Najton navodno su nastojali da uspostave kontakt sa ruskim načelnikom Generalštaba Valerijem Gerasimovim kako bi ograničili rizik od pomorske eskalacije. Još jedan bivši britanski šef odbrane, feldmaršal lord Dejvid Ričards, poziva na mirovne pregovore sa Rusijom od 2022. godine, tvrdeći prošle godine da Ukrajina „ne može da pobedi“ bez nečega što bi bilo ravno potpunoj intervenciji NATO-a.

Čak je i bivši ataše za odbranu Džon Forman – koji je podsticao Ukrajinu da napadne Rusiju raketama britanske proizvodnje – 15. avgusta za „Tajms“ rekao da bi Britanija trebalo da ponovo uspostavi „strateški dijalog“ sa Rusijom, nazvavši londonsku suspenziju vojnih komunikacija sa Rusijom iz 2024. godine „glupošću“.

'Good to speak to @edvaizey today about the need to hold our noses and re-establish mil to mil ties.

We can continue to support Ukraine. But at the same time, we can talk to the Russians'. Cutting military communication with Russia was a 'daft decision'.

With Russian forces…

— John Foreman CBE (@John_ForemanCBE) August 15, 2026

Ovi pozivi stigli su i iz britanskog kruga inače veoma jastrebovski nastrojenih „stručnjaka za Rusiju“. Među njima je Mark Galeoti, akademik za koga se navodi da ima veze sa britanskim obaveštajnim službama. U intervjuu sa bivšim britanskim diplomatom Ijanom Praudom sredinom avgusta, Galeoti je priznao da mnogi britanski diplomatski i bezbednosni zvaničnici sada, „iza zatvorenih vrata“, veruju da smo „došli do faze u kojoj treba da podstičemo obe strane da dođu do nekakvog rešenja“.

„Posle godina izgovaranja ovih praznih mantri ’koliko god bude potrebno, koliko god bude dugo trajalo‘ i tako dalje, ko će da se okrene i kaže ’zapravo, kad bolje razmislim, ovo nije u našem interesu‘“, rekao je Praudu.

Hoće li Bernam odustati?

Galeoti smatra da je malo verovatno da će Bernam potrošiti dragoceni politički kapital na ponovno pokretanje diplomatije sa Rusijom, jer bi se time izložio napadima rivalskih stranaka i jastrebova unutar sopstvene Laburističke partije.

Posle govora u Kijevu u ponedeljak, Bernam je predsedavao sastankom „koalicije voljnih“ – grupe od 34 zemlje formirane radi objedinjavanja vojne pomoći Ukrajini. U uvodnom obraćanju, Bernam je pozvao saveznike Velike Britanije da „zavire u sopstvene zalihe i pomognu drugima da zavire u svoje zalihe“ kako bi se ukrajinska vojska održala u borbi.

Međutim, ukoliko Velika Britanija nastavi da isporučuje rakete i dronove velikog dometa Ukrajini, i ukoliko ta municija bude korišćena za ubijanje ruskih civila, Rusiji ponestaje diplomatskih sredstava za odvraćanje Londona.

Britanija je do sada odbacivala svako ljubazno upozorenje Moskve, ali sa upražnjenim Kelinovim mestom ima sve manje civilizovanih opcija koje Rusija može da iskoristi. „Posledice“ na koje je upozorio Lavrov mogle bi biti daleko katastrofalnije od formalnog demarša.

Autor: novinarski tim RT-a, koji čine višejezični novinari sa više od decenije iskustva u izveštavanju o ruskim i međunarodnim temama, koji donose originalna istraživanja i uvide koji često izostaju u glavnim medijima.