RT: Bolivija se pod novim predsednikom ponovo pridružila latinoameričkim regionalnim blokovima koji se protive prevlasti SAD-a

U međuvremenu, CELAC čine 32 latinoameričke države, a neke članice ga vide kao alternativu američkoj Organizaciji američkih država (OAS) sa sedištem u SAD-u, koja je brzo prihvatila sada diskreditovane optužbe za prevaru na predsedničkim izborima u Boliviji. Iako je osnivanje CELAC-a predvodio bivši levičarski predsednik Brazila Lula da Silva, zemlja je ranije ove godine povukla svoje članstvo, dok je konzervativna administracija Žaita Bolsonara saopštila da organizacija nije delovala „u odbranu demokratije“ u Venecueli i drugde.

Organizacija ALBA, osnovana od strane Venecuele i Kube 2004. godine povećana je na deset članica, ima za cilj uklanjanje trgovinskih barijera i negovanje ekonomskog jedinstva između latinoameričkih država, imajući sličnu funkciju kao predložena zona slobodne trgovine širom Severne i Južne Amerike koju je Vašington izneo 2003. godine. Neuspešni sporazum, poznat kao Područje slobodne trgovine Amerika, Morales je okarakterisao kao „sporazum o legalizaciji kolonizacije Amerika“, s tim da se Bolivija umesto toga pridružila ALBA-i 2006. godine.

Arseova izborna pobeda u oktobru široko se doživljava kao ukor američkoj prijateljskoj vladi Anjezove, utirući put za Moralesov povratak u zemlju i nastavak levičarske političke platforme MAS-a. Vašington iako sretan nakon svrgavanja Moralesa 2019. godine, američki Stejt department izdao je mlako saopštenje u kojem je čestitao Arseu na pobedi prošlog meseca.