Zaharova o smrti Slobodana Miloševića i drugih Srba u Hagu

Uoči 25. godišnjice početka NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, o čemu ćemo posebno govoriti tokom naših predstojećih brifinga, podsetili bismo se na jedan događaj neraskidivo povezan sa ovim tragičnim datumom.

Ove godine, 11. marta, navršilo se 18 godina od dana smrti u ćeliji tamnice Haškog tribunala predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Nedugo pre toga, on je zatražio od Tribunala da ga pusti na lečenje u Moskvu, ali je odbijen sa obrazloženjem da su ruske vlasti navodno dale nedovoljne garancije za povratak bivšeg predsednika. Tužilaštvo je takođe tvrdilo da Slobodan Milošević navodno namerno uzima lekove koji pogoršavaju njegovo stanje. Monstruozna priča za koju ceo ovaj „kolektivni Zapad“ nije snosio nikakvu odgovornost.

Smrt bivšeg predsednika Jugoslavije u haškom kazamatu rezultat je grubog nepoštovanja osnovnih ljudskih prava od strane Tribunala. Ali to nipošto nije jedini takav slučaj– pamtimo imena desetina Srba koji su iz raznih razloga bili diskriminisani od strane haškog kvazisuda. Mnogi od njih su umrli u haškom zatvoru, među kojima Milan Babić i Zdravko Tolimir. Da li ste čuli nešto od zapadnih mejnstrim medija o tome? Da li je nešto rečeno u Stejt departmentu ili u Beloj kući? Možda je negde iskazana zabrinutost? Naravno da ne.

Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju postao je polazna tačka sa koje je počela degradacija međunarodnog krivičnog pravosuđa. Hag je tada pogazio i nastavlja da gazi ne samo temelje međunarodnog prava, nego i same principe humanizma.

Rusija je u više navrata ukazivala na politizaciju i pristrasnost Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, koji je davao jednostrano antisrbsko tumačenje događaja jugoslovenske krize tokom rasprave o predmetima, koji se našli pred njim. Značajno je da u čitavoj istoriji Tribunala, na njegovu optuženičku klupu nije dospeo nijedan od zvaničnika iz SAD ili Zapadne Evrope, koji su se sistematski bavili rasparčavanjem Jugoslavije, a potom i u uništavanjem državnosti Libije, Iraka i Sirije. Nije bilo ni jedne osobe ili organizacije, koja bi odgovarala za čudovišne zločine počinjene nad Srbima. Tamo se nije našao niko, ko se na evropskom kontinentu godinama bavio crnom transplantologijom i svim radnjama koje prate taj košmarni zločin.

Izvor: MIP RF / srbratstvo.ru