Severni pomorski put: bez leda i pirata

Mornari biraju sever. Tok tereta preko Severnog pomorskog puta do 2020. godine može da bude uvećan više nego osam puta, smatra Ministarstvo saobraćaja Ruske Federacije. Raste tranzitni tok terata iz Evrope u Aziju, osnivaju se naftne bušotine u Barencovom i Karskom moru. Kako bi se realizovale mogućnosti severnog prometa treba napraviti novu flotu, ističu eksperti.

Severni pomorski put je najkraći put morem između Evrope i Azije, koji prolazi morima Severnog Ledenog okeana. U svojetsko vreme strani borodovi nisu mogli da ga koriste. Za međunarodnu plovidbu Severni pomorski put otvoren je 1993. godine, a prvi strani brod prošao je njime tek 2009. godine. Do sada osnovni trgovački promet između dva kontinenta vodi se preko Sueckog kanala ili oko Afrike. Po oceni eksperata, prilikom korišćenja Severnog pomorskog puta vreme dostave tereta se skraćuje otprilike za 20-30%. Problem je u tome što je ovaj put veći deo godine zatvoren ledom. Za prolazak njime treba koristiti ledolomce, a to bitno uvećava cenu prevoza. Globalno zagrevanje poslednjih godina dovelo je do smanjenju ledenog pokrivača. To je uprostilo plovidbu severnim morima. Prema najsmelijim prognozama, Severni pomorski put već za nekoliko decenija može potpuno da se oslobodi od leda. Osim toga, tradicionalne maršrute u poslednje vreme postale su opasne, primećuje ekspert Centra za pomorsko pravo Vasilij Guculjak.

- Kada je naglo skočio broj piratskih napada, uvećao se broj brodova koji su počeli da realizuju svoje tradicionalni prevoz preko Severnog pomorskog puta čak koristeći ledolomce. Uzimajući u obzir opasnost od piratskih napada, ovaj put je privlačniji.

Prema oceni Ministarstva saobraćaja Rusije, do 2020. godine obim prevoza Severnim pomorskim putem može da skoči do 30 miliona tona godišnje. Otprilike polovinu tog obima će činiti tranzit, a drugi deo teret sa poluostrva Jamal, gde se razrađuju nalazišta gasa. Govori profesor, doktor geologije Igor Davidenko.

- Samo primarnih sirovinskih i sekundarnih mineralnih resursa koji su se nagomilali kod nas na severnim teritorijama dovoljno je da se da otprilike 10 miliona tona tereta godišnje. Odlično iskustvo prevoza komprimovanog gasa iz Norveške u Kinu je pokazalo da kao prvo, to je jeftino, kao drugo, pouzdano, kao treće, brzo.

Po rečima naučnika, kako bi se realizovale sve mogućnosti Severnog pomorskog puta, treba rešiti dva zadatka: stvoriti infrastrukturu, uključujući mrežu meteoroloških stanica i baza za remont brodova. Ali najvažnije je izgraditi komercijalnu flotu, nastavlja Igor Davidenko.

- Nama je potrebno da faktički stvorimo novu flotu za prevoz svih tereta, da gradimo nove ledolomce. Imamo ledolomce, oni čak rade po najmu za druge zemlje, ali to su brodovi prošlosti. Razgovor se vodi o tome da su za sever potrebni novi brodovi, na stotine njih. Govore o 280-300 brodova koje treba brzo napraviti, ja se sa tim slažem.

Između ostalog ruske kompanije koje imaju interese u severnom regionu već su pristupile stvaranju sopstvenih flotila. Lukojl je za izvoženje nafte sa terminala u Pečerskom moru napravio tri tankera i ledolomac. Svoju flotu razvija i Gasprom. Rosnjeft gradi čitavu seriju tankera ledene klase za odvoženje naftnih derivata iz Arhangeljska i Vitina. Norilski nikl, počev od 2006. godine, napravio je pet teretnih brodova koji mogu da plove po ledu debljine do metar i po.