Jeromonah Luka: Ovo u Siriji nije građanski rat

Istupanja protiv moguće vojne operacije u Siriji, čija logika se dobro opisuje formulom „Moramo da ubijamo Sirijce kako bismo zaustavili Sirijce koji ubijaju Sirijce“ u poslednje vreme se dešavaju u čitavoj Evropi, i Crna Gora nije izuzetak. Ovih dana u glavnom gradu zemlje, Podgorici, sa transparetnima Stop,Amerika! protestvovalo je nekoliko stotina ljudi, među njima iguman pravoslavnog manastira Svetog velikomučenika Dimitrija iz Danilovgrada, jeromonah Luka, poreklom Sirijac.

U intervjuu za Glas Rusije otac Luka, teolog i doktor, koji je učio nauke u Grčkoj, rekao je da je u Crnoj Gori već 7 godina. Ovu malu mirnu zemlju odabrao je zbog slične tradicije u kulture. Otac Luka priznaje – u ovakvoj akciji učestvovao je prvi put. Sa političarima i partijama nikada ne bi pošao, a sa običnim građanima za mir u rodnoj zemlji – krenuo je. To što se dešava u Siriji nije građanski rat, ubeđen je sveštenik.

Oče Luka, od počekta konflikta u Siriji oko 400 hiljada hrišćana bilo je primorano da beži iz zemlje, više od hiljadu je ubijeno. Pri tome to su aprilske cifre, krvave borbe ne prestaju, tako da je očigledno da je postradalih još više...

- Mi smo svi živeli u miru. Ovo jednostavno kažem od srca. Kao svešteno lice, ne mogu da kažem ono što ne osećam. Dalje, mi nikada nismo imali probleme, nikada se nismo svađali, niko nas nije napadao. Pa i ako neko nešto neprijatno kaže, onda su svi bili protiv tog čoveka - i muslimani i pravoslavci. Ako bi se našao pravoslavni sveštanik na putu, niko nije psovao ili govorio ružne reči. Damask je, da tako kažem, prvi glavni grad. Damask je pre svih bio prestonica, pre 2000-3000 godina.

Meni je 50 godina, a u vojsci sam radio kao lekar u domu zdravlja. Svi moji pacijenti muslimani su me poštovali, iako sam pravoslavac i nosio sam krst. I svi su me voleli. Nikada nije bilo upiranja prsta i podela na hrišćane i muslimane. Nikad. I ovo što se dešava jako boli, smeta. Ljudi koji sada učestvuju u sukobima i vrše napade, nisu pripadnici našeg naroda. Ovo nije „građanski rat“ i rat protiv lokalnog naroda. Pobunjenici su došli iz raznih zemalja. Kao svešteno lice nemam TV prijemnik i ne pratim sve detalje sukoba, ponekad samo preko interneta. No, hoću reći, svi znaju odakle dolazi ovaj sukob i znate zašto Rusija želi da bude mir u Siriji. Jer, Sirija je kao ulaz, kao vrata za Evropu, za ceo svet. Hvala Bogu da ima bar jedna zemlja koja kaže: „ne, dosta više“.

Da li verujete u mogućnost vojne operacije protiv Sirije?

- Nešto bi trebalo da se desi konačno i da se završi ovo. Pola- pola verujem da će biti rata. Ali, ne daj Bože da bude rata, da se ne proširi na sve zemlje. Situacija je mnogo opasna. Molimo se i želimo da bude mir. Onako kako kaže naš Bog: „mir svima, mir svuda“.

Bukvalno nedavno generalni sekretar UN Ban Ki Mun je nazvao humanitarnu krizu u Siriji najvećom u najnovijoj istoriji. Šta možete da kažete tim povodom?

- Ova je vlada najlepše vladala u Siriji, i najbolje i najmirnije. Pomaže i muslimanima i pravoslavcima. Moram reći da u Siriji, odlukom ove vlade, struju nisu plaćale škole ni džamije, crkve. I školske udžbenike, na primer, sve je besplatno đacima poklanjala država. A sad, zbog sukoba, oko 2 miliona dece ne ide u škole. A srušeno je više od 3000 škola. Mnoge škole su bile utočišta za izbegle i prognane.

Mnogo je dece ranije išlo i u inostranstvo na dalje školovanje, a sada pobunjenici rade na tome da mnogi ostanu nepismeni.

Timur Blohin, Jovana Vukotić,