Gasprom tera Sloveniju iz Južnog toka posle dogovora s Bečom

LJUBLJANA - Ponovnim uključivanjem Austrije u projekt gasovoda Južni tok Slovenija gubi važan adut u pregovorima sa Gaspromom, jer njena trasa prestaje da bude jedina moguća u povezivanju gasovoda iz Mađarske prema Italiji, piše ljubljanski dnevni list "Dnevnik".

"Nakon što se u projekt sada i službeno uključila Austrija, jako se povećao rizik da Rusi još pre početka gradnje gasovoda iz projekta ispuste Sloveniju", piše taj list.
"Po najnovijim planovima, Mađarska i Italija vezali bi se preko dva kraja gasovoda, ali je postalo upitno hoće li se Gaspromu izgradnja deonice gasovoda kroz Sloveniju isplatiti, koja inače košta milijardu evra, kada gas iz Mađarske mogu preusmeriti na postojeći trans-austrijski gasovod, s manjim dogradnjama mreže", navodi taj list.

Austrija se iz projekta Južni tok povukla 2010. godine, ali da se u njega sada vraća potvrdio je, kako se napominje, prošlonedeljni susret u Beču predsednika Gasproma Alekseja Milera s predsednikom uprave OMV-a Gerhardom Roisom, kao i to što je Milera, uprkos krizi oko Ukrajine, primio i austrijski ministar privrede Rajnhold Miterlener.
"Očito je da je Gasprom od austrijske vlade dobio garancije da će se ona potruditi da zaobiđe pravne prepreke povezane sa evropskom energetskom legislativom, koje Rusima prilikom izgradnje Južnog toka postavlja Brisel", piše taj list i dodaje da

Rusija i Gasprom nisu bili zadovoljni razvojem situacije oko gradnje kraka gasovoda u Sloveniji. Zato su tražili garanciju da će se to ubrzati, do čega nije došlo.
"Uz to, Slovenija je prethodnih meseci bila pod silnim pritiskom evropskog poverenika za energiju Gintera Etingera. On je državama članicama koje ucestvuju u projektu gasovoda Južni tok otvoreno zaprijetio da ih čeka postupak pred sudom EU, kao i da mogu izgubiti deo evropskih sredstava, ako privremeno ne zamrznu taj projekt", piše ljubljanski "Dnevnik".