Rusija bez psovki

Od 1. jula ruski građani lišeni su mogućnosti da čuju psovku sa filmskih ekrana ili u pozorišnim scenama.

Filmovi sa junacima koji psuju moći će i dalje da se snimaju, ali neće biti prikazivani u širokoj javnosti. Javno prikazivanje zabranjenog videa može da košta do sto hiljada rubalja. I to samo za prvi put — ponovni prekršaj će koštati više.

Ali ako filmovi za mase retko šokiraju publiku nepristojnim rečima, u pozorištu je teže. Na plakatima za savremene predstave s vremena na vreme mogu da se pročitaju upozorenja o nenormativnoj leksici. Ako je ranije takvo upozorenje dozvoljavalo gledaocu da načini izbor — vredili li kupovati ulaznicu za ovu postavku ili ne, sada je odluka doneta unapred, i na zakonodavnom nivou. Istina, pozorišta reaguju na zabranu na razne načine. Negde su rešili jednostavno da odustanu od ružnih reči, negde da koriste ezopov jezik koji već vekovima pomaže poslanicima umetnosti. Ima i pozorišta koja ništa ne nameravaju da menjaju u svom repertoaru. To je i jasno — sada će epatažne postavke koje ne odgovaraju zakonu privući mnogo više pažnje.

Zakon će se ticati i nekih ljubitelja književnosti. Sada se javno ne smeju čitati pikantna dela majstora ruske literature: na primer, Dovlatova, Jesenjina, pa i samog Puškina.

Nravno, psovke nisu glavni element ruske kulture. Bogati ruski jezik dozvoljava da se izrazi bilo kakva misao na desetine, pa i stotine načina. Istina, kako bi se sažeto opisala situacija, ponekad je dovoljna kratka reč sa jednim od 4 zabranjena korena i svi će sve shvatiti. Jer psovke poznaje svaki Rus, čak onaj koji ih nikako ne podnosi. Treba da znaš šta osuđuješ.

Zakonodavce je moguće shvatiti: u poslednje vreme ne samo na jeziku — u čitavom našem životu ostaje sve manje tabua. Ali takvi periodi već su se dešavali u istoriji: pojedine reči vremenom menjaju svoje značenje i emocionalnu obojenost. Reč ”bespredel” ranije su upotrebljavali samo zatvorenici, sada ona označava jednostavno nešto iritantno i može da se čuje čak na televiziji.

Jezik živi po sopstvenim zakonima i menja se nezavisno od zakonodavnih aktova. Isto kao što radi podizanja opšte kulture stanovništva mogle bi da se zabrane niskobudžetne serije, reklama sredstva za higijenu ili preparata za potenciju. Naravno, sada će se psovske pojavljivati ređe, ali ruski jezik je toliko bogat da čak na vreme učinjena pauza može da bude rečitija od bilo kakvih reči.

Marija Baljabina,