Dolar ili naš odgovor SAD

Žak Sapir bavi se prognoziranjem kretanja kursa svetskih valuta. Ovaj čuveni francuski ekonomista postao je pravi majstor takvih analiza i veoma dobro poznaje problematiku međunarodne valutne sfere. On predviđa da će možda valute zemalja u razvoju istisnuti dolar. O ovoj i drugim temama Žak Sapir je govorio u intervju za „Glas Rusije“.

Danas se sve više govori da dolar nema dovoljno osnova u zlatu. Da li ste Vi saglasni sa ovom tvrdnjom?

- Sve to nema nekog posebnog smisla. Radi se o tome da od 1973.godine dolar nije više povezan sa zlatnom osnovom. Zapravo zlato ima svoju cenu koja se izražava u dolarima, evrima, rubljama ili juanima, ili u sirovinama. Veliko je pitanje da li dolar postaje jači ili slabiji u odnosu na druge valute? To odražava snagu ili slabost američke ekonomije, kao i geopolitičku situaciju. Radi se o tome da deo snage dolara jeste u vezi sa vojnom moći američke države.

Neki ekonomisti smatraju da je veoma verovatno da će SAD proglasiti bankrotstvo prema dugovima, što je veoma ozbiljno obzirom na finansijske obligacije. Oni mogu da se usresrede na Severnoameričku zonu slobodne trgovine koja će takođe ka sebi povući i Veliku Britaniju i stvoriće novu valutu „amero“ što je već bilo dogovoreno sa Kanadom i Meksikom 2007.godine. Da li se ovaj scenario može smatrati maštom ili ima realne osnove?

- Ne bih rekao da ova teorija ima veze sa realnošću. U slučaju SAD se zaista može primetiti određeno strmljenje u ovom smeru. Ipak, SAD kontrolišu dolar koje jeste međunarodna valuta. Što se tiče bankrotstva prema dugovima, SAD to ne mora da radi, zato što svetu kao i ranije trebaju dolari i oni mogu da ih štampaju koliko žele. Ipak, pre 6-7 meseci situacija je počela da se menja. Mi za sada to još ne osećamo, ali dolazimo do tog prelomnog momenta, kako u ekonomiji, tako i u finansijama, geopolitici i geostrategiji.

Države u razvoju pokušavaju da formiraju alternativni finansijski sistem sa sopstvenom razvojnom bankom, koja predstavlja neku sredinu među Svetskom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom. Ova banka imaće svoje sedište u Šangaju, ali neće biti kineska banka. To je banka zemalja BRIKS, opšta banka za niz država. Ako ove države uspeju da stvore alternativu dolaru, onda će situacija zaista početi da se menja. Jedna od mogućnosti u tom slučaju je da će SAD zaista započeti neku vrstu samoizolacije i da će početi formiranje opštih struktura sa Kanadom i Meksikom. Danas mi se ova hipoteza ne čini previše izvesnom.

Ispada da u postkriznom periodu svet može da se grupiše u nekoliko regiona „megaregiona“ nešto poput EU. To jest, imaćemo regione sa raznim valutama, sopstvenim institucijama, zakonima i pravilima međunarodnih odnosa. Da li Vam se čini da svet zaista ide ka tome?

- Mislim da ste potpuno u pravu. Danas vidimo novu fragmentaciju sveta. Uopšte, smatram da je sama ideja o globalnom svetu bez bilo kakvih problema zapravo samo iluzija. Sadašnja fragmentacija sveta je rezultat delovanja država u razvoju, kao i sasvim nepredvidiva posledica američke politike. Sada je teško reći da li će svetski blokovi podjednako težiti. To je već sasvim drugo pitanje.

A. Artomanov,