Ukrajinske izbeglice: cifra se bliži milionu

Broj ukrajinskih izbeglica premašio je cifru od 200 hiljada. To su samo zvanični podaci koje su objavile UN. Cifre koje navodi Moskva mnogo su veće. Granicu sa Rusijom svakog dana pređe od 500 do 2000 stanovnika jugoistoka Ukrajine, koji se spasavaju od bombardovanja i granatiranja. Ruske vlasti pomažu im da se smeste na novim mestima, da nađu posao. Predsednik Rusije naredio je da se reše osnovni problemi ukrajinskih izbeglica što je moguće pre.

Punktovi za privremeni smeštaj izbeglica u blizini granica Rusije sa Ukrajinom sve više se šire. Prema poslednjim podacima, utočište u njima našlo je oko 35 hiljada stanovnika ukrajinskog Jugoistoka. Većina izbeglica se i dalje nalazi na Krimu i u Rostovskoj oblasti. Svakodnevno stotine ljudi avijacijom Ministarstva za vanredne situacije i vozilima prebacuju u druge ruske regione – uglavnom u Centralni, Severnokavkaski, Južni i Privološki.

Rusija deluje u punom skladu sa međunarodnom Konvencijom o izbeglicama. Mada formalno u skladu sa istom tom Konvencijom u nekim slučajevima se može i odbiti azil. Ipak takvih epizoda za sada nema, i teško da će se pojaviti ubuduće, ističe ekspert za međunarodno pravo Vladislav Oršev.

- Rusija u datom slučaju sasvim je dosledna. Ona nikada kao civilizovana država nije odbijala pomoć licima koja smatraju da se podvrgavaju opasnosti. I tim pre kada su takvi konflikti kao u Ukrajini. Pružaju se uslovi, odgovarajući kampovi za izbeglice, i procedura će biti uspostavljena.

U punktovima za privremeni smeštaj ljude snabdevaju onim neophodnim, ovde se rešavaju osnovna pitanja. Avioni, autobusi i vozovi već su prevezli iz Rostovske oblasti i Krima u druge regione 17 hiljada ljudi.

Na jugu Rusije, u Krasnodarskoj pokrajini, našlo je utičište više od 20 hiljada ukrajinskih izbeglica, od njih svaki treći je dete. Veliki deo njih primili su rođaci i prijatelji. Ima i onih koji su poželeli da odu dalje – u Sibir ili na Daleki Istok. Na primer, Tjumenjska oblast je već primila više od 2500 izbeglica iz Donjecka i Luganska. U sim regionima maksimalno brzo se izdaju potrebna dokumenta, pomaže se u pronalaženju posla. A više od 2000 mladih predalo je prijavu za školovanje na ruskim fakultetima, mnogi su već upisani.

Zapad dugo nije hteo da priznaje samu činjenicu postojanja izbeglica iz regiona kaznene operacije koju sprovode kijevske vlasti. Ali na kraju krajva UN su morale da objave bar neke cifre. Prema podacima organizacije, Ukrajinu je napustilo oko 100 hiljada ljudi, otprilike toliko je u zemlji raseljenih lica koja su prešla iz rodnih mesta u druge regione Ukrajine. Ipak migracione vlasti Rusije navode druge cifre: prema podacima Moskve, broj Ukrajinaca koji su stigli od početka konflikta u Donbasu već je premašio 730 hiljada. Između ostalog, delimično takva razlika u ciframa se može objasniti, smatra Vladislav Oršev.

- Oni su izbeglice de-fakto. De-jure, najverovatnije, ne: oni treba da dobiju odgovarajući dokument koji potvrđuje njihov status izbeglice. Tada sa pravne tačke gledišta mi lice možemo da nazovemo izbeglicom. Tako da de-fakto ovi ljudi su zaista izbelgice, oni potpadaju pod norme i određenja prve Konvencije – ali zbog nekih organizacionih momenata nemaju svi odgovarajući dokument.

Vladimir Putin naredio je da se reše osnovni problemi pružanja pomoći ukrajinskim izbeglicama što je moguće pre. Prema rečima predsednika, problem postaje sve masovniji i zahteva pažnju i uključivanje ozbiljnih resursa.

Prema podacima Federalne migracione službe, oko 30 hiljada Ukrajinaca želi da dobije rusko državljanstvo. A više od sto hiljada namerava dugo da ostane u Rusiji. U punktovima za privremeni smeštaj izbeglica rade danas desetine dobrovoljaca. Oni su spremni da primaju iseljenike iz Ukrajine danonoćno. Kako kažu volonteri, bolja je mala pomoć, nego veliko saosećanje. A ruski poslodavci spremni su da zaposle iseljenike.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut