Malezijski Boing ne treba da postane "sarajevski atentat"

1. avgusta 1914. godine Nemačka je objavila rat Rusiji i time otpočela Prvi svetski rat. U Evropi ga zovu "velikim“, čuvaju i neguju poslednje njene veterane. O povodima i uzrocima Prvog svetskog rata napisana je gomila istraživanja i memoara. Ali i danas istoričari vode raspravu o tome, zašto je progovorilo oružje, kada je svet doživljavao neviđeni ekonomski, tehnički i kulturni napredak?

Šta se zapravo desilo i kakve pouke bi trebalo da izvuku moderni političari od tih događaja od pre jednog veka? U intervjuu za "Glas Rusije" govori slovački istoričar, vodeći naučni saradnik univerziteta „Šafarik“ u Košicama, Martin Drobnjak:

- Atentat u Sarajevu na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda bio je samo okidač, formalni povod za rat, koji je na pragu 20. veka bio neizbežan. Tu se sve skupilo: i kolonijalne ambicije Nemačke u usponu i porast nacionalizma u evropskim zemljama i faktička podela sveta, kada su u Evropi stvorena dva moćna bloka: Trojni savez Austro-Ugarske, Nemačke i Italije protiv Antante, tj. Rusije, Francuske i Engleske. Svetski sukob su mnogo godina ranije predvideli Marks i Engels. Svi su čekali ovaj rat, ali se činilo da će biti kratkog daha, da će se vojska brzo vratiti kući, bez velikih gubitaka. Pokazalo se, kao što znamo, sasvim suprotno.

Ako zanemarimo zvanične ocene, ko je, po vašem mišljenju, pobedio, a ko izgubio u tom ratu?

- O tome se može govoriti beskonačno. Ali, izgubio je, naravno, pre svega, običan čovek koga su odvojili od porodice i bacili na bojno polje, lišivši ga zdravlja, a zatim, i života. Izgubili su Rusi, Austrijanci, Nemci, Mađari, Slovaci, Francuzi, Česi. Ukratko, izgubilo je čitavo pokolenje uvučeno u taj masakar. Što se tiče političkog ishoda, to je već druga stvar. Srušile su se cele imperije - Austro-Ugarska, Otomanska, mnoge države su se našle na ivici ekonomskog kolapsa, Rusija - u plamenu građanskog rata, Mađarska je bila lišena dela teritorije. Zato su Česi i Slovaci na kraju dobili državnost. Nezadovoljstvo Versajskim mirovnim sporazumom, uz strahovitu finansijsku krizu, stvorilo je osnovu za pojavu raznih "izama" - komunizma, nacizma, fašizma. U Nemačkoj i Italiji nikli su diktatorski režimi. Ukratko, koreni Drugog svetskog rata nalaze se u tom tragičnom 1. avgustu 1914. godine.

Koja je osnovna lekcija rata za moderne političare?

Ponekad, čini se kao da nisu naučili lekcije ni iz Prvog niti iz Drugog svetskog rata. Iako bi morali da usvoje glavno iz proteklih gorkih iskustava. To je - da je samo diplomatija efikasna u rešavanju čak i najtežeg konflikta. Tada, 1914. godine diplomate su rešile da će puške brzo i relativno bezbolno obezbediti interese njihovih zemalja. Tragična greška je koštala života milione ljudi! Poražava, da je neko i danas zarobljenik takvih iluzija, u nadi da će ostvariti svoje ciljeve putem sile, a ne za pregovaračkim stolom. I opet vojnici ginu, nevine žene, deca i starci. Govorim, naravno, o ratu na istoku Ukrajine.

Oboreni tamo malezijski Boing je izazvao neviđenu konfrontaciju između Zapada i Rusije. Postoji čak i priča o mogućnosti izbijanja velikog rata. Kažu, katastrofa aviona je nešto kao "sarajevski atentat"...

Strašno je čak i pretpostaviti tako nešto! Pod bilo kojom cenom treba zaustaviti eskalaciju sukoba i odmah obustaviti neprijateljstva tamo, gde teče krv. Nadam se da će uspeti. Ni jedan rat ne donosi ljudima ništa, osim bede i tuge.

Gajane Hanova,