U svetu se razrađuje lovac šeste generacije

Prema informacijama kineskih javnih glasila, Kina vodi radove na izradi lovca šeste generacije. Slične razrade vrše se i u SAD, Francuskoj i Rusiji. Radi se o bespilotnim letelicama, koje prevazilaze avione pete generacije po brzini, dosegu, manevarskim mogućnostima, nezapaženosti i drugim karakteristikama.

Poznato je da se radovi na kineskim lovcima šeste generacije vode u Šenjangskoj korporaciji avionske industrije. Tamo je već formirana grupa, koja trenutno razrađuje opšti tehnički oblik i aerodinamičku šemu aviona. Trenutno je prerano za konkretnije razgovore o obliku kineskog lovca šeste generacije.

Podaci o tehničkim karakteristikama ruske letelice izostaju, isto, kao i informacije i kineskom projektu. Bivši komandant ruskog Ratnog vazduhoplovstva Petar Dejnekin tek je nedavno spomenuo o primeni u ruskoj letelici tehnologija „veštačke inteligencije“.

Teško da će avioni šeste generacije imati realan vojni značaj u doglednoj budućnosti. Oni se mogu pojaviti u redovnim snagama tek 2030-tih, a još verovatnije 2040-tih godina. Uostalom čak ove prognoze mogu biti isuviše optimistične. Rok razrade borbenih aviona raste sa svakom novom generacijom, i pritom njihova cena redovno znatno premašuje planiranu, a prvobitno zacrtani rokovi puštanja u serijsku proizvodnju nikada se ne ispunjavaju.

Ratno vazduhoplovstvo SAD je utvrdilo zahteve prema lovcu pete generacije 1981. godine; 1991. godine na tenderu za avion pete generacije pobedio je projekat Boeing/General Dynamics, budući F-22. Prvi lovac je uključen u vazduhoplovne snage 2003. godine, 22 godine nakon početka programa. Prva eskadrila ovih aviona je postigla početnu borbenu gotovost (koju treba razlikovati od pune borbene gotovosti) 2005. godine. Program kupovine aviona zatvoren je nakon isporuke 187 letelica, jer su bile preskupe za SAD.

Program JSF u okviru NATO-a započet je 1993. godine. Tom prilikom prvi razrađeni avioni F-35 pete generacije tek sada stižu u oružane snage na proučavanje, testiranje i obuku. Kada će biti spremni za borbene operacije – nije poznato. Tokom ostvarivanja programa, njihova cena je porasla nekoliko puta, niz zemalja su smanjili planove za njihovu nabavku ili su uopšte odustali od kupovine. Prednost ovih aviona pred lovcima 4++ u vazdušnim borbama našla se pod sumnjom.

Može se pretpostaviti, da će se prilikom radova na avionima šeste generacije, koji se sada odvijaju u različitim zemljama, rokovi realizacije programa biti još duži. Tehnički rizik i troškovi će višestruko biti povećani, a cena jedinice tehnike će biti toliko visoka, da će masovna kupovina biti nemoguća čak za poveće države.

Očigledno da se razvoj vojnih tehnologija sada teško može predvideti. Suviše dugo u svetu nije bilo velikih ratova među približno podjednakim državama, koje raspolažu moćnom vojnom industrijom. U ovom smislu situacija delimično podseća na vreme pred Prvi svetski rat. Sve zemlje sveta bavile su se tada vojnom izgradnjom, polazeći od misaonih teoretskih postavki. Realan rat je pokazao, da su sve te doktrine bile lažne.

Razume se da je danas vođenje radova na razvijanju aviona šeste generacije neophodno da bi se održao tehnički nivo industrije i da bi sebe osigurali od mogućih rizika. Ali se može ispostaviti, da u trenutku, kada ovi krajnje skupi sistemi budu spremni za korišćenje, njihov vojni značaj će naglo opasti. Na primer, dalje usavršavanje sredstava PVO u kombinaciju sa razvojem krstarećih i balističkih raketa kopnenog i morskog baziranja i sredstava tehničkog izviđanja, može značajno umanjiti značaj vazduhoplovnih snaga.

Vasilij Kašin,