Šekspir forever!

Želja amaterske trupe iz jedne sovjetske filmske komedije da režira delo Viljema Šekspira danas je popularna za reditelje u čitavom svetu. 23. aprila se navršila 450. godišnjica rođenja najvećeg engleskog dramskog pisca. Ne postoji nijedna zemlja, gde nije obeležen njegov jubilej. Svakako, Rusija nije izuzetak.

Glavne svečanosti povodom jubileja Vilijama Šekspira se održavaju u Londonu, tačnije rečeno, u čuvenom londonskom pozorištu Globus. Upravo je za njega pisao Šekspir, tamo su bila postavljena njegova besmrtna dela, kojih ima 38. Većinu od njih, pre svega, sačinjavaju tragedije Hamlet, Kralj Lir, Romeo i Đulijeta, koje vekovima ne napuštaju svetske pozornice, one su davno ekranizirane. One su se našle i na programu šekspirovskog festivala Glob to Glob u pozorištu Globus. Njegove učesnice su 37 trupa: klasične i eksperimentatorske, one, koje imaju višegodišnje iskustvo i sasvim mlade. Rusiju u Globusu zastupa Pozorište «Vahtangov». Moskovski glumci predstavljaju priredbu «Mera za meru» – postavku istoimenog dramskog komada Šekspira, čiji naziv nas vraća biblijskoj mudrosti: nemojte osuđivati da ne budete osuđeni. To je dramski komad-klopka. Skoro svaki učesnik se nađe u klopci, koju je pripremio za drugoga. U ovom dramskom komadu me interesuju paradoksi ljudske prirode, kaže jedan od najtraženijih reditelja savremenog pozorišnog života Jurij Butusov.

- Protivrečnost čoveka i nemogućnost da se on do kraja upozna, to je ono, što pokušavam da shvatim.

Čovek je svemir. On je paradoksalan, protivrečan, prekrasan, užasan, odvratan, divan. To je ustvari najzanimlivije.

I u Moskvi su obeležili jubilej glavnog engleskog klasika. Najmarkantniji događaj je bio specijalni projekat Pozorišta Nacija sa nazivom «Šekspir. Labirint» – nešto poput putovanja kroz život i stvaralaštvo tog komediografa u obliku velikog performansa. Za početak su gledaocima podelili maske s portretom Šekspira i slušalice. Autovodič priča o Šekspiru u njegovo ime. Zatim sam klasik se javlja publici pozivajući je da stvori tobože izgubljeno delo. Zatim… on se prevrće u mrtvačkom sanduku na stolu: verovatno, nije zadovoljan rezultatom. Projekat «Šekspir, Labirint» je bujica atrakcija. U jednoj sali publika je mogla da miluje živu mačad uz ariju Ofelije iz opere Hamlet, u drugoj da sanja u javi košmar ledi Makbet, a čak i nešto stravičnije. Recimo, pozorište lutaka je dalo mini-predstavu prema motivima šekspirovske tragedije Tit Andronik, u kojoj su infernalna bića spremala jela tobože od ljudskog mesa. Reagovanje publike je bilo različito. Jedan od najhladnokrvnijih je bio čuveni poznavalac stvaralaštva Šekspira Aleksej Bartoševič. U intervjuu Glasu Rusije on je rekao:

- Šekspir, kao majstor strave, zastupljen je u ovoj priredbi na najpotpuniji način. Ponekad mi se čini da glavni njegov dramski komad nije Hamlet ili Makbet, već Tit Andronik, najkrvavija, najstravičnija tragedija, koja ustvari nije baš tragedija, već nesvesna groteska. Moglo bi da se kaže: Kako je Šekspir mogao da napiše takvu moru? Mogao je! I to, publici se to dopadalo.

Nije se sve završilo stravom. Finale projekta Šekspir. Labirint je postalo pesničko sećanje na njegov poslednji dramski komad Bura – u moskovskoj postavci 1901. godine. Između ostalog, tada nije to bila prva predstava šekspirovog dela na ruskoj pozornici. Rusija živi sa Šekspirom već više od 200 godina. Živeće i dalje.

Olga Bugrova,