Početna stranica > Novosti
Američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) razmatra mogućnost osnivanja investicionog fonda u Srbiji za podršku medijima.
„Jedna od oblasti predloženog programa je stvaranje nezavisnog i održivog fonda za investicije u medije sa ciljem da profesionalnim medijima i ostalim učesnicima na medijskom tržištu obezbedi neograničen program finansiranja / investicionog kapitala za razvoj poslovanja“, objašnjava se u dokumentu USAID-a.
Kako je navedeno, mediji moraju da se ojačaju kako bi se obezbedila stabilnost i ojačala evroatlantska integracija Srbije.
Malim i srednjim medijima u Srbiji nedostaje finansijskih sredstava za rešavanje ovog problema, navodi se u dokumentu. Kako sledi iz dokumenta, agencija namerava da novom fondu obezbedi početni kapital i garancije za prve gubitke, te da će ga morati podržati i drugi investitori.
Medijima koji mogu pružiti „objektivne informacije“, koji imaju značajnu publiku ili potencijal rasta, potrebna su ulaganja, te će moći koristiti sredstva fonda.
Julija Gurjejeva, Anastasija Rumjanceva, RT
Izvor: Vostok / RT
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
RT: Evroatlantski put: SAD nameravaju da stvore fond za razvoj medija u Srbiji
12.12.2019. god.
SAD planiraju da u Srbiji stvore investicioni fond za finansiranje lokalnih medija, navidi se u saopštenju koji je objavila Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Prema zvaničnicima u vladinim strzkturama, podrška medijima u Srbiji je neophodna da bi se ojačala evroatlantska integracija zemlje. Međutim, prema politolozima, "pomoć" Vašingtona je pokušaj da interveniše u unutrašnje procese države i usmeravanje njenog političkog puta ka Zapadu. Pri tome Beograd, ističu analitičari, istovremeno vodi uravnoteženu politiku, razvijajući saradnju i sa evroatlantskom zajednicom i sa Rusijom.
Američka Agencija za međunarodni razvoj (USAID) razmatra mogućnost osnivanja investicionog fonda u Srbiji za podršku medijima.
„Jedna od oblasti predloženog programa je stvaranje nezavisnog i održivog fonda za investicije u medije sa ciljem da profesionalnim medijima i ostalim učesnicima na medijskom tržištu obezbedi neograničen program finansiranja / investicionog kapitala za razvoj poslovanja“, objašnjava se u dokumentu USAID-a.
Kako je navedeno, mediji moraju da se ojačaju kako bi se obezbedila stabilnost i ojačala evroatlantska integracija Srbije.
Malim i srednjim medijima u Srbiji nedostaje finansijskih sredstava za rešavanje ovog problema, navodi se u dokumentu. Kako sledi iz dokumenta, agencija namerava da novom fondu obezbedi početni kapital i garancije za prve gubitke, te da će ga morati podržati i drugi investitori.
Medijima koji mogu pružiti „objektivne informacije“, koji imaju značajnu publiku ili potencijal rasta, potrebna su ulaganja, te će moći koristiti sredstva fonda.
„Ključna komponenta USAID-ove podrške za medijski investicioni fond biće etički kriterijumi za ulaganje koji će se razvijati u saradnji sa drugim zainteresovanim investitorima kako bi se podržao razvoj profesionalnih medija / informacionih kompanija, proširio javni pristup pouzdanim i objektivnim informacijama i / ili razvila veština kritičkog razmišljanja među građanima", kažu službenici agencije.
Prema rečima starijeg naučnog saradnika Centra za evropske studije pri IMEMO RAS-u Vladimira Olenčenka, Sjedinjene Američke Države pokušavaju da naprave mehanizam koji će zvanično finansirati lojalne medije u Srbiji.
„Samo one publikacije koje podržavaju američke inicijative kvalifikovaće se kao objektivne i dobiti sredstva. Govorimo o mešanju u unutrašnje procese strane države i pokušaju da utiču na njih uz pomoć novca", prokomentarisao je USAID-ovu inicijativu u razgovoru za RT.
„Samo one publikacije koje podržavaju američke inicijative kvalifikovaće se kao objektivne i dobiti sredstva. Govorimo o mešanju u unutrašnje procese strane države i pokušaju da utiču na njih uz pomoć novca", prokomentarisao je USAID-ovu inicijativu u razgovoru za RT.
U međuvremenu, Stanislav Bišok, izvršni direktor organizacije za praćenje CIS-EMO, primetio je da Srbija još nije u potpunosti odlučila o svom evroatlantskom izboru, te da ne pripada ni Evropskoj uniji ni NATO-u. S tim u vezi, Vašington pokušava da ojača zapadni kurs Beograda i da ga okrene protiv Moskve.
„Ako je cilj američke inicijative da poveća simpatije Srbije prema NATO-u, onda to neće biti ostvareno, jer zemlja ima teško istorijsko iskustvo sa vonjnim savezom. Ali, najverovatnije, govorimo o približavanju EU, jer umešanost u evropske poslove podrazumeva manju solidarnost sa Rusijom“, navodi Bišok.
Logotip USAID Reuters © Cheryl Ravelo / RT
Ruski predsednik Vladimir Putin i srbski predsednik Aleksandar Vučić tokom sastanka u Sočiju, foto: Reuters © Shamil Zhumatov / RT
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je više puta izjavio važnost bilateralnih kontakata sa Rusijom. Početkom decembra, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, ponovo je izrazio zahvalnost na podršci Srbiji.
Podsetimo da Ruska Federacija i Srbija imaju zajedničke energetske projekte, a gasovod "Turski tok" će proći kroz teritoriju Srbije.
„Ako je cilj američke inicijative da poveća simpatije Srbije prema NATO-u, onda to neće biti ostvareno, jer zemlja ima teško istorijsko iskustvo sa vonjnim savezom. Ali, najverovatnije, govorimo o približavanju EU, jer umešanost u evropske poslove podrazumeva manju solidarnost sa Rusijom“, navodi Bišok.
Logotip USAID Reuters © Cheryl Ravelo / RT
Program mešanja u unutrašnje poslove
Ideja o stvaranju fonda razvija se u uskoj saradnji sa već postojećim programom USAID-a za jačanje srbskih medija, osmišljenim za četiri godine: od 2017. do 2021. godine. Njegovom primenom trebalo bi da srpske medije približi standardima Evropske unije. Ukupno je za program izdvojeno skoro 6,5 miliona dolara.
Prošle godine Vašington je trebao da pokrene još jedan projekat koji će pomoći Srbima da razumeju lokalni medijski pejzaž. Primećeno je da su lokalni mediji bili „prisiljeni“ da distribuišu jeftine i popularne sadržaje kako bi održali svoje postojanje, a da je to uticalo i na političke stavove publike. Stoga su Sjedinjene Američke Države odlučile da Srbiji obezbede "pouzdane informacije". Kroz Agenciju za međunarodni razvoj, SAD takođe sprovode brojne programe za borbu protiv korupcije, promovišu reformu pravosuđa i podržavaju civilno društvo u Srbiji.
Pored toga, u balkanskoj zemlji deluje i Nacionalni fond za podršku demokratiji (NED). Prema izveštaju za 2018. godinu, struktura je podelila više od 650 hiljada dolara za razne nevladine organizacije koje deluju u Srbiji.
Pored toga, u balkanskoj zemlji deluje i Nacionalni fond za podršku demokratiji (NED). Prema izveštaju za 2018. godinu, struktura je podelila više od 650 hiljada dolara za razne nevladine organizacije koje deluju u Srbiji.
Novac je potrošen radeći s medijima, podržavajući nezavisne novinare i mlade aktiviste, kao i promovišući evroatlantske integracije.
Jedan od primalaca grantova, Centar za evroatlantske studije, trebalo je da pronađe „kanale uticaja“ Rusije i Kine, a potom da o tome obavesti srpske i strane političare.
Kako je primetio politolog Vladimir Olenčenko, SAD smatraju da je potrebno uticati na države koje imaju istorijsku vezu sa Rusijom.
"Amerikanci imaju opsesiju da utiču na zemlje koje su istorijski bile bliske Ruskoj Federaciji, a to su Ukrajina, Belorusija, Moldavija, države Zakavkazja, kao i Srbija. Sjedinjene Američke Države ulažu velike iznose kako bi stekle lojalnost i održvale prijateljske odnose, ali ovo je neprirodan proces. Čim novac ponestane ili se prioriteti promene, situacija će se okrenuti", naglašava Olenčenko.
Uravnotežen pristup
U međuvremenu, Beograd vodi uravnoteženu spoljnu politiku i razvija odnose i sa Zapadom i sa Rusijom. Prema rečima šefa srbskog ministarstva spoljnih poslova Ivice Dačića, zemlja teži da se pridruži Evropskoj uniji, ali istovremeno želi da održi partnerstvo sa Moskvom.
"Naš strateški kurs je da postanemo članica Evropske unije. To je potpuno prirodno i logično, jer države EU čine gotovo dve trećine naše ukupne trgovine, najveće investicije dolaze iz EU, a geografski i kulturno pripadamo ovoj regiji ... Međutim, verujemo da naš strateški kurs ne sme biti štetan po saradnju sa drugima, posebno sa Rusijom, koja je naš tradicionalni prijatelj i partner", rekao je on u intervjuu za TASS.
Uravnotežen pristup
U međuvremenu, Beograd vodi uravnoteženu spoljnu politiku i razvija odnose i sa Zapadom i sa Rusijom. Prema rečima šefa srbskog ministarstva spoljnih poslova Ivice Dačića, zemlja teži da se pridruži Evropskoj uniji, ali istovremeno želi da održi partnerstvo sa Moskvom.
"Naš strateški kurs je da postanemo članica Evropske unije. To je potpuno prirodno i logično, jer države EU čine gotovo dve trećine naše ukupne trgovine, najveće investicije dolaze iz EU, a geografski i kulturno pripadamo ovoj regiji ... Međutim, verujemo da naš strateški kurs ne sme biti štetan po saradnju sa drugima, posebno sa Rusijom, koja je naš tradicionalni prijatelj i partner", rekao je on u intervjuu za TASS.
Ruski predsednik Vladimir Putin i srbski predsednik Aleksandar Vučić tokom sastanka u Sočiju, foto: Reuters © Shamil Zhumatov / RT
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe je više puta izjavio važnost bilateralnih kontakata sa Rusijom. Početkom decembra, tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, ponovo je izrazio zahvalnost na podršci Srbiji.
„Još jednom, hteo bih da Vam iskažem veliku zahvalnost za stalnu podršku Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta, nezavisnosti i suvereniteta, te Vašu podršku na međunarodnom nivou“, rekao je Vučić.
Putin je sa svoje strane tokom razgovora primetio da zemlje aktivno sarađuju kako u političkoj sferi, tako i u oblasti bezbednosti i ekonomije.
Putin je sa svoje strane tokom razgovora primetio da zemlje aktivno sarađuju kako u političkoj sferi, tako i u oblasti bezbednosti i ekonomije.
Podsetimo da Ruska Federacija i Srbija imaju zajedničke energetske projekte, a gasovod "Turski tok" će proći kroz teritoriju Srbije.
Zemlje takođe povećavaju trgovinu. Od januara do septembra 2019. godine, ovaj pokazatelj porastao je za više od 9% u odnosu na isti pokazatelj prethodne godine.
Takođe se razvija i odbrambena saradnja. Ranije je Rusija prebacila u Srbiju, u okviru vojno-tehničke pomoći, avione MiG-29, helikoptere Mi-17, kao i oklopna vozila BRDM-2, a dve zemlje takođe redovno izvode zajedničke vojne vežbe.
Prema ekspertima sa kojima je razgovarao RT, Beograd održava prijateljske odnose sa Moskvom, ali međutim, ovo približavanje dve zemlje ne odgovara Vašingtonu.
Prema ekspertima sa kojima je razgovarao RT, Beograd održava prijateljske odnose sa Moskvom, ali međutim, ovo približavanje dve zemlje ne odgovara Vašingtonu.
"U SAD-u su uvereni da će moći oslabiti Rusiju njenim udaljavanjem od partnera. Prema tome, Srbija nije krajnji cilj, već samo instrument", zaključio je Vladimir Olenčenko.
Julija Gurjejeva, Anastasija Rumjanceva, RT
Izvor: Vostok / RT
- Izvor
- foto: Gettyimages.ru © Carsten Koall / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ako ste pomislili da eto konačno jednog rata s kojim mi, Srbi, nemamo veze...pa, loše ste pomislili...
Salih Selimović je istoričar, publicista i profesor iz Sjenice u Srbiji. Rođen je 1944. u Tešnju u BiH. Poznat je po istraživanjima islamizacije južnoslovenskih prostora, s posebnim na...
Srboljub Živanović (83) je po objavljivanju izveštaja svoje komisije 1964. godine morao da pobegne iz Jugoslavije pošto se komunističkim vlastima nije dopalo to što je utvrđeno da je u...
Vijest iz Tuzle, Bosna i Hercegovina, 22. avgust 2020. Prije nekoliko dana izašla je iz štampe knjiga „Tuzlanski vitez Ostoja Paljić“ autora Zdravka Novaka Paljića. Knjiga je štampana u izdanju Srpskog...
Franjevac, naučnik i filozof Ignjat Martinović bio je poreklom Srbin čija je porodica za vreme Velike seobe Srba (1690) pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem prešla iz Srbije i naselila se...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
