RT: NATO se zasniva na vrednostima, ali platite! Šef Pentagona ukorio američke saveznike ili bi oni trebali biti vazali?

18.12.2019. god.

Američki ministar odbrane Mark Esper tvrdi da bi članice NATO-a trebale da više plaćaju jer ne mogu biti „slobodni jahači“, te da se američki savez zasniva na „međusobnom poštovanju i zajedničkim vrednostima“. Ali, ne može biti i jedno i drugo, dakle šta je?

„Ne može biti slobodnih jahača. Ne može postojati nikakav popust. Svi smo zajedno u ovome“, rekao je Esper na događaju koji je organizovalo Savet za spoljne odnose, pomenuvši devetnaest članica NATO-a koje još uvek nisu uspele da dostignu dva odsto potrošnje svog bruto domaćeg proizvoda na „odbranu“.

U stvarnosti je međutim, NATO slobodni jahač upravo ono što je na ogromnom američkom vojnom aparatu. Njegov prvi generalni sekretar artikulisao je svrhu saveza kao "držanje Rusa izvan, Nemaca dole i Amerikanac unutra", i to je upravo ono što je NATO radio tokom Hladnog rata.

Problem je i u tome što je, čak i nakon što se Sovjetski Savez raspao, te opljačkan iz svih razloga za dalje postojanje 1989. godine, NATO nastavio da traži razloge da se održi „humanitarnim intervencijama“ i operacijama promena režima. Ne bi trebalo biti „mirovnih dividendi“, samo beskrajna povećanja vojne potrošnje koja donose smanjene prinose.

Iako SAD troše 3,5 odsto svog BDP-a na „odbranu“, Pentagon u stvari ne „brani“ zemlju. Umesto toga, on održava mrežu baza širom sveta u pokušaju da prisili, a ne da nagovori ostatak sveta da klekne na kolena.

„Veliki deo sveta gleda na Sjedinjene Američke Države kao na globalnog bezbednosnog partnera po izboru. Ne samo zbog naših vrhunskih vojnih mogućnosti i opreme, već i zbog naših vrednosti“, ustvrdio je Esper. Ipak, samo u proteklih nekoliko meseci, NATO saveznica Turska radi na svoju ruku, bez toliko konsultacija sa drugima, a Francuska se odvažila da alijansu istakne kao nefunkcionalnu.

Ironično je da su Francuska i Turska dve NATO zemlje koje još uvek održavaju vojsku sposobnu za nezavisne operacije, dok su sve ostale zemlje prilično pustile svoje vojske da atrofiraju. U najboljem slučaju mogu sakupiti nekoliko eskadrila aviona, tenkovski puk, ili logistički voz tu i tamo i svi očekuju da će Amerikanci obaviti sve stvarne borbne akcije ako i kada to postane potrebno. Nije da to neće nikada biti, ali upravo tamo odlazi veći deo budžeta za „odbranu“, tako da razni „centri za izvrsnost“ mogu da smućkaju propagandu koja promoviše fantomsku pretnju Rusije ili Kine.

Zvaničnom Vašingtonu zapravo ne smeta takvo stanje stvari, jer drži "saveznike" sigurno zavisnim od SAD-a i nesposobnim da odustanu od metaforičke rezerve. U idealnom slučaju, Nemačka i ostale „delinkventne“ članice NATO-a zaista ne bi potrošile potrebna dva procenta, ali barem da kupuju oružje i održavaju planove SAD-a ili bar da plaćaju privilegiju da američke trupe ugoste na svom tlu.

Pored toga, problem Pentagona nije u nedostatku finansiranja, jer je njegov budžet za 2020. godinu odobrio Kongres u visini od blizu 740 milijardi dolara, zbog glasnog arlaukanja, već način na koji se novac troši. SAD su fascinirane komplikovanim i skupim sistemima naoružanja, čiji proizvođači namerno šire proizvodnju po teritoriji SAD-a kako bi prodavali.

Nepotrebno je reći da je ovo teško isplativo i da rezultira takvim epskim neuspesima kao što je F-35. Mnogo najavljivani stelt avion pojeo je sve ostale dizajne aviona, dao performanse ispod standarda, sa programom koji košta 1,5 milijardi dolara.

Onda su tu još svakodnevne stvari, poput specijalnih šolji za kafu koje koštaju 1200 dolara po komadu, jer se niko nije trudio da dobije autorska prava za zamennjive ručke oštampane 3D štampačem. Ozbiljno.

Zbog toga su Esperu, koji je bio izvršni direktor proizvođača raketa "Rejton" pre nego što je preuzeo Pentagon i njegovom šefu, predsedniku Donaldu Trampu potrebni “saveznici” da sakupe više novca. Vojno-industrijski kompleks mora se hraniti. Ono što predstavlja zahtev za dankom od vazala, prikriva se politički korektnim fraziranjem.

„Naši savezi nisu poslovni. Umesto toga, koreni su u međusobnom poštovanju, zajedničkim vrednostima i zajedničkoj spremnosti da se borimo za njih“, rekao je Esper u istom govoru u kojem je ponizio „slobodne jahače“.

Koje bi to vrednosti mogle biti, on nije precizirao. Možda bismo mogli pitati Kurde, koji su korišćeni kao topovska hrana protiv terorista "Islamske države", samo da bi Esper rekao da im SAD „nigde, ni u jednom trenutku“ nisu obećale državnost, ili čak zaštitu od kolege, NATO saveznika Turske.

Na papiru, NATO je savez ravnopravnih država, a odluke se donose konsenzusom. U praksi, reč SAD-a ima mnogo veću težinu od recimo hiljadu puta manje Crne Gore, koja je postala članica, ne zbog svoje majušne vojske, već zato što je to garantovalo NATO-ovo vlasništvo nad Jadranom.

Daleko gore od Esperovog licemerja je činjenica da NATO nije ni za vrednosti ni za novac, već za „zapetljavanje saveza“ i ideju globalne hegemonije, protiv koje su ukazivali osnivači Amerike, a od užasa bi se povukli kada bi im danas bili svedoci.

Nebojša Malić, RT
Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © Reuters / Ognen Teofilovski / RT/ vostok.rs

Povezane teme
SAD
NATO
geopolitika

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Da li ste znali: Donjeck i Lugansk, su srbska iseljenička naselja

Ako ste pomislili da eto konačno jednog rata s kojim mi, Srbi, nemamo veze...pa, loše ste pomislili...

Selimović: Mi, muslimani, smo SRBI i govorimo srbski jezik!

Salih Selimović je istoričar, publicista i profesor iz Sjenice u Srbiji. Rođen je 1944. u Tešnju u BiH. Poznat je po istraživanjima islamizacije južnoslovenskih prostora, s posebnim na...

Zastrašujuća svedočenja srbskog patologa: Ovo je jedina istina o broju ubijenih u Jasenovcu

Srboljub Živanović (83) je po objavljivanju izveštaja svoje komisije 1964. godine morao da pobegne iz Jugoslavije pošto se komunističkim vlastima nije dopalo to što je utvrđeno da je u...

Tuzlanski vitez Ostoja Paljić

Vijest iz Tuzle, Bosna i Hercegovina, 22. avgust 2020. Prije nekoliko dana izašla je iz štampe knjiga „Tuzlanski vitez Ostoja Paljić“ autora Zdravka Novaka Paljića. Knjiga je štampana u izdanju Srpskog...

IGNJAT MARTINOVIĆ

Franjevac, naučnik i filozof Ignjat Martinović bio je poreklom Srbin čija je porodica za vreme Velike seobe Srba (1690) pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem prešla iz Srbije i naselila se...

Ostale novosti iz rubrike »