Novi načini komunikacije, sveprisutne društvene mreže, računari i smartfoni su omogućili i nove načine za dolaženje do informacija o nekoj osobi, ali i njihovu zlouporebu.
Naime, pojam 'digitalnog nasilja' se poslednjih godina odomaćio i na ovim prostorima. Najčešće se radi o uznemiravanju bivših partnera, ali i potpuno nepoznatih osoba. Koliko je ovo uzelo maha, govori i činjenica da gotovo trećina korisnika društvenih mreža od 20 do 45 godina navodi da ima tzv. 'lažne naloge' na društvenim mrežama, a mnogi i više ovakvih naloga. Većina ovih 'virtuelnih osoba' su sa imenima iz filmova, stripova ili popularne kulture, ali ono što je veoma opasno su i lažni nalozi koji imitiraju prave osobe često i javne ličnosti.
Dejan Tomić, IT stručnjak, navodi da je ovo uzelo maha naročito među mladima:
"Pa i sama Facebook aplikacija vam nudi tzv. 'switch' opciju, da se u isto vreme prijavite u više naloga. Ovakvu opciju ima i Instagram, gde je i najviše lažnih profila. Ovakvi nalozi se često koriste za praćenje onlajn aktivnosti neke osobe, a sve češće i za slanje poruka ili upućivanje audio ili video osoba. Takođe zakonska regulativa je ovde u 'sivoj zoni', jer zakon ne reguliše direktno da li nekome lajkujete objave, šaljete zahteve i slično. Gde prestaje onlajn komunikacija, a počinje nasilje nije sasvim jasno, i zbog toga većina ovakvih aktivnosti prođe nekažnjeno"
Novinarka Dejana Cvetković, koja je i članica grupe 'Novinarke protiv nasilja', kaže da na ovaj problem društvo mora da reaguje:
"Istraživanje SZO pokazuje da svaka treća žena tokom života doživi neki oblik nasilja, a procenjuje se da je jedna od deset žena iskusila neki oblik digitalnog nasilja (30% njih do svoje 15. godine uključujući seksualno uznemiravanje u digitalnom prostoru). Najčešći oblici nasilja u digitalnom prostoru jesu proganjanje (ukoliko osoba protiv vaše volje pokušava da uspostavi kontakt putem sredstva komunikacije), osvetnička pornografija (objavljivanje privatnih slika ili videa koje su nastale bez saglasnosti ili uz saglasnog ali bez dozvole da se dalje distribuiraju), slanje slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja, uvrede i pretnje i dr. predstavljaju krivična dela, ne morate da znate zakon ukoliko poruke koje ste dobile izazivaju u vama strah ili uznemirenost, ukoliko stižu u kontinuitetu iako ste već rekle osobi da prestane da vas uznemirava, ne odgovarajte dalje, napravite snimak ekrana i sačuvajte poruke, potom možete blokirati osobu koja vam šalje poruke." objašnjava Cvetković
"Psihološke posledice digitalnog nasilja su gotovo iste kao i kod nasilja koje se dogodilo u fizičkom prostoru. Nasilje možete prijavi policiji ili tužilaštvu, ili Odeljenju za visokotehnološki kriminal. Možete se prethodno javiti SOS telefonu Vranje 0800 001 017 koji pruža besplatno pravno i psihosocijalno savetovanje, poziv je besplatan i anoniman, a ukoliko imate od 13 do 18 godina možete pisati i SOS Kutku za devojke Vranje."
Ivan Trajković
