Zvonko Mihajlović: Mi smo na Kosovu kao tikve bez korena

Srbski narod na Kosovu sve je bliže tome da postane „tikva bez korena“ – tako je u intervjuu za Glas Rusije situaciju okarakterisao političar iz Štrpca, predsednik okružnog odbora Kosovskog okruga SRS, Zvonko Mihajlović, koji je ovih dana posetio Moskvu.

Gospodine Mihajloviću, konkretni koraci, koji bi ojačali položaj srbskog stanovništva na Kosovu, u datom trenutku se praktično - ne čine. To navodi beogradske analitičare da govore da se Briselski sporazum svodi na dijalog premijera Srbije i Kosova, a ne na konkretnu normalizaciju uslova života građana…

- Potpisivanjem Briselskog sporazuma je gotovo ugašena svaka nada za povratkom Srba na Kosovo i Metohiju, svaka nada da će se Kosovo i Metohija vratiti pod ustavno-pravni poredak Srbiji kroz sistem jačanja srbskih institucija. On, u stvari, i nije sporazum, jer njemu nisu prethodili razgovori i dogovori dveju strana, već ultimatumi koju su dolazili iz Brisela. Posle ovog sporazuma sledi nekoliko negativnih procesa: gašenje srbskih institucija, koje su prisutn e u malom, ali veoma značajnom broju . Srbi svoj opstanak na Kosovu i Metohiji vezaju za te institucije i zato s ve to udaljava Srbe od svoje matice i čini ih bukvalno, kako naš narod kaže, tikvom bez korena.

Najverovatnije nadalje će Prištinu na pregovorima o normalizaciji predstavljati pripadnici stranke Samoopredeljenje. Šta može da se očekuje od sličnog dijaloga, ako je ova partija uvek istupala u suštini za prekid istog i kritikovala aktu e lne kosovske vlasti za „pobeograđivanje“?

- To je ekstremno desničarska stranka, za njih je jednostranim proglašenjem nezavisnosti završena priča oko bilo kakvog prisutstva Republike Srbije na Kosovu i Metohiji. I to što se sada njima daje mogućnost da čine glavninu kosovskog pregovaračkog tima, a zna se da oni ne žele da pregovaraju, u stvari je još jedan šamar Srbiji i još jedan pokazatelj kako Brisel vidi Kosovo i Metohiju. Sa druge strane, to se mora priznati, Samoopredeljenje čine ljudi koji nemaju neku posebnu kriminalnu prošlost i koje Zapad ne može ucenjivati, kakav je slučaj sa Haradinajem i Tačijem. To znači da će ova stranka čvrsto stojati na poziciji da se pregovori prekinu i tražiti od Beograda da on prizna nezavisnost Kosova i Metohije. A imamo jednu veoma paradoksalnu situaciju da se Beogradu žuri više da Kosovo postane nezavisno kako bismo navodno približili EU.

Pre tri meseca na Kosovu su bili održani parlamentarni izbori, a u Prištini zbog postizborne kombinatorike još čak nije ni započelo formiranje institucija vlasti. Šta mislite, da li to znači da će se stanovnici Kosova uskoro ponovo uputiti na birališta?

- Široj javnosti je poznato da su Amerikanci rekli svoj stav po pitanju ponavljanja kosovskih izbora i da je A lbancima dat nalog da nađu zajednički jezik u okviru postojećih mandata i da formiraju vladu. Sa druge strane, zna se da su stavovi PDK kao najače stranke i AAK na čijem je čelu Haradinaj di j ametralno suprotni i da tu ima malo mesta za dogovor. Verovatno će se ići na neko srednje rešenje. Po meni to može biti vlada koja će navodno biti ekspertska, koja će doneti neke nepopularne zakone za A lbance, gde se neće eksponirati politički prvaci poput Tačija i Haradinaja. Mislim pre svega na Z akon o međunarodnom sudu za ratne zločine i Z akon o Zajednici srbskih opština, koja će biti nešto nalik na NVO, ali A lbanci i tako nešto ne žele da prihvate. A onda, za par meseci će biti raspisani novi parlamentarni izbori, neki anonimusi će odraditi svoj posao, a politički prvaci će ostati po strani i njihov rejting neće biti na taj način okrenjen.

Verujete li u to da će sud za ratne zločine u Prištini raditi efikasno?

- Naravno da ne. Imajući u vidu na čiju inicijativu taj sud formiran. Nas, Srbe, zabrinjava i to da će A lbanci obavezno primeniti princip reciprociteta i da će se na optuž e ničkim klupama naći veliki broj Srba za neka izmišljena krivična dela, samo da bi postojao paritet.

Da li se slažete da SAD, očigledno jer im trenutno nije potreban, puštaji niz vodu bivšeg premijera Hašima Tačija?

- Apsolutno. Američka politika je svuda u svetu ista. Hašim Tači je čovek sa kriminalnom prošlošću, on je devedesetih godina počinio mnoge ratne zločine protiv civilnog srbskog stanovništva, ali i protiv svog naroda. Amerikanci su sve to dokumentovali, to se u nekoj arhivi čuva i uvek postoji mogućnost da se Tači pozove pred sudom i da se njemu sudi za ta dela. On to odlično zna i on mora da radi ono što mu A merikanci naređuju. Isti slučaj i sa Haradinajom.

Timur Blohin,