Status Srba ne brine prosrpsku opoziciju

Status Srba u Crnoj Gori ponovo je, s razlogom, uzburkao crnogorsku političku scenu nakon ocjene državnog sekretara u Ministarstvu za dijasporu Srbije, Miodraga Jakšića, da je „srpsko pitanje najbolnije u Crnoj Gori“.

Povodom različitih komentara na ovu izjavu, posebno iz redova prosrpske opozicije nezainteresovane za status Srba u Crnoj Gori, osim za lični poslanički status, saopštenjem za javnost nam se obratio predsjednik Srpskog nacionalnog savjeta, dr Momčilo Vuksanović. U saopštenju se navodi:

„Veoma je indikativna činjenica da i vlast i opozicija u Skupštini uporno ćute, duže od dva mjeseca, povodom inicijative Srpskog nacionalnog savjeta za promjenu Ustava Crne Gore.

Kroz svoje angažovanje jedino se Srpski nacionalni savejet bori za povratak konstitutivnosti srpskog naroda i zato je opozicionim parlamentarnim strankama upućena inicijativa da se pokrene proces izmjene aktuelnog Ustava Crne Gore. Istu inicijativu Srpski nacionalni savjet uputio je i manjinskim savjetima predlažući da je njihovi predstavnici u Parlamentu podrže, jer će od toga imati konkretnu korist.

Parlamentarnoj „prosrpskoj“ opoziciji postavljamo pitanje: na koji način će Srbi u Crnoj Gori povratiti svoje davno stečeno pravo konstitutivnosti i kada će u Parlamentu biti pokrenuta naša inicijativa? Ne očekuju valjda da se za status Srba u Crnoj Gori izbori Ministarstvo za dijasporu Republike Srbije, a da parlamentarna opozicija samo potvrđuje konstatacije srpskih zvaničnika! Najnoviji događaji jasno pokazuju da, trenutno, Srbi u Crnoj Gori, kao populacija, isključivo služe za nadomještanje procenta nacionalnih Crnogoraca. Prema toj projekciji, koju združeno realizuju i vlast i opozicija, većinski narod u Crnoj Gori već na sledećem popisu biće nacionalni Crnogorci.

Jedina organizacija koja se iskreno i temeljno suprostavlja asimilaciji Srba u nacionalne Crnogorce jeste Srpski nacionalni savjet. Mi ne krijemo od svog naroda podatke o tome kakav mu je status, jer samo tako možemo da se borimo za promjenu postojećeg stanja. Aktuelna vlast u Crnoj Gori, i pored toga što se Ustavom garantuju jednaka prava za sve, svojim činjenjem ni približno nije spremna da ispoštuje ono što najviši pravni akt garantuje svim nacionalnim zajednicama. To se posebno odnosi na Srbe. Iz tog praktičnog razloga gotovo da i ne funkcioniše institut manjinskih savjeta i ustavna zaštita identiteta, koja je predviđena za sve nacionalne zajednice. To što su nacionalne zajednice, među njima i srpska, dobile za 2008. godinu zanemarljiv iznos sredstava, u odnosu na onaj koji im pripada, pogotovo ne znači da smo riješili svoje identitetske probleme.

Srbi u Crnoj Gori ne traže ništa više od onog što pripada i drugim nacionalnim zajednicama, ali do sada definitivno nijesu dobili ništa.

Čini se da, nažalost, ni Republika Srbija nema adekvatan odnos prema problemu srpskog naroda u Crnoj Gori, pa zato ne mislimo da je izjava Generalnog sekretara Ministarstva za dijasporu Republike Srbije odraz politike zvaničnog Beograda prema srpskom pitanju u Crnoj Gori, već njegov lični utisak na osnovu saznanja koje je dobio isključivo u komunikaciji sa predstavnicima Srpskog nacionalnog savjeta.

Za svoj status Srbi u Crnoj Gori moraju se izboriti sami, odlučnim i ozbiljnim angažovanjem, realno sagledavajući svoju poziciju.“