Kulturna saradnja pisaca dva kontinenta

Radi se o piscima i novinarima Živku Begoviću iz Austrije i Todi Matić-Medić iz Australije koji već više godina rade na povezivanju naših pisaca i novinara sa ciljem širenja, očuvanja i promovisanja srpske kulturne baštine u čemu im pomaže i Danijela Todorović iz Banja Luke (Republike Srbska).

Živko Begović je rođen u šabačkom zelenom ataru, poznatom bo bitci “Boj na Mišaru”. Piše poeziju za decu. Njegove pesme imaju vaspitni, obrazovni, humano- rodoljubivi i verski značaj. Jedno vreme je radio u prosveti u bivšoj Jugoslaviji i u Švajcarskoj. Kao dobar poznavalac pedagogije i psihologije njegove dečije pesme su lepo prihvaćene od strane dece školskog uzrasta i čitane su u srbskim ško- lama na Islandu, u Švedskoj i nekim drugim zemljama, kojima ih je ponudio preko interneta.

Živko već duže vreme piše i rodoljubive pesme za starije, prozu, humorističke, satirične i aforizme koje su ogledalo društvenih kretanja ne samo u njegovoj zemlji već i šire u  svetu! Kao višegodišnji samostalni nezavisni novinar radio je za sedam raznih redakcija evropskih izdanja na srbskom jeziku koje su rado čitane u Evropi, ali i u Americi, Kanadi i Australiji!


Živko Begović

Inspiracije za pisanje stihova nalazi u putovanjima po svetu i praćenju strane štampe. Poznavajući nekoliko stranih jezika, kriminalistiku i pravo, omogućivalo je pesniku da sagleda i konstatno prati šta se događa u svetu. Živkove pesme su do sada objavljivane u mnogim evropskim novinama i u elektronskim medijima, na srbskom jeziku, portala za kulturu u Srbiji, Republici Srbskoj, Austriji, Nemačkoj, Švedskoj, Hrvatskoj, Islandu i Crnoj Gori   Pesnik i novinar Živko Begović je član nekoliko književnih klubova u Srbiji i član Udruženja pesnika Srbije, Poezija SRB iz Kruševca, a saradnik je i prijatelj Udruženja pisaca "Prosveta" iz Sidneja čiji je predsednik Toda Matić-Medić. Živko, inače, živi i piše u Austriji.

Toda Matić-Medić

Književnica i novinarka je jedna od najpoznatijih pesnika srpske dijaspore. Rodom je iz Bajine Bašte. Pisanjem poezije bavi se od rane mladosti i do sada je napisala i izdala jedanaest knjiga, od kojih je jedna prevedena na engleski jezik! Zastupljena je u devedesetpet antologija, zbornika i leksikona širom sveta na srp- skom i engleskom jeziku. Toda pored klasične poezije i proze piše haiku pesme i priče za decu. Pored do sada objavljneih jedanaest knjiga, do kraja ove godine izaći će iz štampe i njena dvanaesta knjiga u Americi.

Todine knjige su do sada prevođene na engleski i ruski jezik, a ona je, inače, predsednik udruženja "Prosveta" iz Sidneja, predsednik Podružnice Poeta u Aus- traliji, član UNS, UKS, i udruženja pesnika u Australiji i Americi. Živi i piše u Sid- neju, u Australiji. Član je više književnih klubova u Srbiji, Crnoj Gori i drugim zeml- jama i česti posetilac raznih međunarodnih pesničkih susreta u Srbiji. Todine do sada objavljene knjige nose naslove: “Neko me iz drugog veka dariva”, “U pod- nevima sunca”, “U pesmi te gtražim”, “Presto svetlosti”, “Zemlja skrivena iza mora”, “Boginja samoće”, “Oči moje majke”, “Izgubljena ljubav”, Haiku (poezija), “Magična planeta”, “Povratak u detinjstvo” (priče za decu), i roman “Love lost” na engleskom jeziku.

Toda kaže da je poezija deo nje, a ona je deo poezije, jer se poezijom počela baviti od rane mladosti. Ona je inspiracije za pisanje nalazila u stranim pesnicma iz prošlih vekova na primer: Prorok Jeremija, Solomon, Pablo Neruda,Vergilije, Dante Aligijeri,Viktor Igo, Platon, Ovidije, Đovani Bokačo, Tagora i mnogi drugi.

Ne privlače je naši pesnici, sem Vesne Parun koja, po njoj, ima sličnosti sa stranim pesničkim genijima. Na kraju Toda izjavljuje da poezija ne može menjati svet, nego samo ljude i samo one koji nose ljubav u sebi, jer Bog je ljubav, a pesnici su samo uteha, jer nemaju moć promeniti svet po svojoj zamisli.

Pesnicima i novinarima, Živku i Todi, znatnu pomoć u radu pruža i Danijela Todorović, apsolvent ekonomskog fakulteta u Banja Luci, koja kao član Redakcije portala za kulturu “Moje Novosti” i E-novosti iz Banja Luke. Ona redovno objavljuje njihove tekstove poezije i proze i druge radove koji ih nadahnjuju i daju inspiracije za pisanje koje žele prezentovati drugima.

U nastavku objavljujemo nekoliko Todinih i Živkovih pesama:

DOK PESNIK TUGUJE

Dok pesnik tuguje za otadžbinom I strahuje za svojim narodom, Zlobnici se njegovom tugom slade. I kad je radost na zemlji
I kad su reke nabujale i usahle, I kada misli na narod svoj. Uvek je u budnom životu,
Iz svega reči izrodi
I šalje ih u zagrljaj otadžbini.

Dok pesnik tuguje i gleda nepravdu, Misli mu preplave zemlju
I nebo nadkrile.
Preko glave mu preleti vek, Ucrtan u podneblju slika,
U suprotnostima života. Tudji pogledi bodu ga mržnjom Dok im njihove misli snima
I živi za njihovo sutra.
                                                                  

(Toda Matić – Medić)



ODJECI PROŠLOSTI

Pesma izranja iz mene, Iz dubine utrobe cvet,
Korenima detinjstva nahranjene.
Nevini osmeh odjekuje, Slutnje davno zaboravljene. Razoren prah detinjstva,
Ko ptica u kavezu zatvorenom ostade, Radosnu pesmu više ne peva.
Na krilima oluje letim, Katanac da otvorim i kuću moga Detinjstva na mesečini da sagradim.

Sa mesečevih balkona posmatram svet
Kako u sumrak odlazi, U plavo more zaroni.
Iz gluve tišine odjeknu topot Konjica Vilinih što vodu piju Sa izvora mesečevih.
Obnovih razoreni prag detinjstva, Zracima Sunca ga popločah. Eho nevinih osmeha,
I topot konjice vilinske, Iz prošlosti se oglasi.
                                                                           
(Toda Matić – Medić)



OTADŽBINA

Dok pišem o tebi Zamišljam talase što se o stenu lome,
Izvor sa livade
Što nebeskim koritom teče. Tamo su ostale čarobne ljubavi, Misli ponekad zalutale,
S mojim imenom.
I vreme u kojem samo ti, Mila mati, možeš me videti.
                                                                         

(Toda Matić – Medić)



NARODNE SUZE

Zašto suze narodu teku, u dvadesetprvom veku?
Zašto se uništavaju životi dece, civila
i žena u najveća civilizacijska vremena?
Zašto najvećim "moćnicima" sveta, skoro uvek nešto u svetu smeta?
Zašto se proizvodi atomsko naoružanje, i to se javno stavlja na znanje?
Zašto se ovako oružje proizvodi, umesto da se više dece rodi? Zašto je slaba diplomatija,
od najnižih faktora do Ujedinjenih nacija?
Zašto najveći ljudski umovi, na ustanove svetski mir novi? Zašto se svi ne borimo,
da u miru i slozi živimo?
                                                                   

(Živko Begović)



NAŠA DOMOVINA

Zemlja naših pradedova i dedova, naših majki, očeva i sinova, gde su se rodili oni,
gromko nam i zvučno svima zvoni!


To je naša domovina slavna, vekovima branjena i čuvana, ona nas je oko sbe svila,
kao naša majka mila!


Za nju živimo i stvaramo, u miru i ratu izgaramo,
od neprijatelja je uvek čuvana, nikome neće biti prodana!


Ako nas bilo ko pita, kako se ona zove i čita,
to je naša domovina najmilija, poznata u svetu kao Srbija!
                                                                   

(Živko Begović)



NEUSPELA LJUBAV


Imao sam devojku, u mladim danima, bila je lepa i mlada,
moja velika ljubavna nada.


Ljubav je to bila, mladalačkog shvatanja,
sa uzajamnim razumevanjem, puna prijatnih osećanja.


Trebala je trajati večno, jer od sreće mi smo sjali, ali tako nije bilo,
što unapred nismo znali.


Posle izvesnog vremena, ljubav je polako slabila,
jer nismo bili jedno uz drugo, daljina nam srca rastavila.
                                                                   

(Živko Begović)