Duhovno-moralni ideali Zlatnog viteza

Dvadeset dve godine uspešno korača Rusijom godišnji Međunarodni filmski forum Zlatni vitez (MKF). Tvorac i nezamenjivi predsednik Foruma je narodni umetnik Rusije Nikolaj Burljajev. Na osnovu MKF je formiran Slovenski stvaralački savez Zlatni vitez, koji spaja 11 hiljada kulturnih poslenika iz 15 zemalja.

Postepeno sfera delatnosti Zlatnog viteza je proširena: pojavio se i uspešno radi Međunarodni pozorišni forum, Slovenski forum umetnosti, Slovenski forum likovnih umetnosti i čak Međunarodni forum borbenih veština. Za ove godine u projektu je učestvovalo više od 7 hiljada poslanika kulture iz 60 zemalja sveta, prikazano je 7200 filmova, 500 predstava, prikazano je 160 televizijskih programa na kanalu Spas. Tamo gde je održavan Forum formirani su i rade filmski klubovi Zlatni vitez.

Zlatni vitez je započeo kao savezni ruski projekat u kojem su učestvovali mnogi regioni Ruske Federacije. Ali vremenom on se proširio na zemlje ZND i Slovenskog sveta. Cilj tako masovnog projekta je utvrđivanje tradicionalnih duhovno-moralnih vrednosti, konsolidacija pozitivnih stvaralačkih snaga majstora kulture. Deviza slovenskog foruma umetnosti je Za moralne ideale, za uzdizanje čovekove duše. Dobitnici nagrada na filmskim i literarnim forumima bili su, na primer, poznati srbski pisci (Dobrica Ćosić, prva zlatna medalja A.S. Puškin Za istaknuti doprinos križevnosti), filmski poslenici (Jovan Marković, Milorad Bajić), glumci (Bata Živojinović) i mnogi drugi kulturni poslenici. A 2010. godine Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve i njegova svetost Patrijarh srbski Irinej je nagradio Zlati vitez i Nikolaja Burljajeva najvišom nagradom – ordenom Svetog Save Prvog reda.

Ove godine Slovenski forum umetnosti se odvijao u raznim gradovima Rusije (Tomsk, Moskva, Stavropolj, Sergijev Posad, Sankt-Peterburg, Vladimir, Nižnji Novgorod, Gorodec, Ivanovo, Habarovsk, Sevastopolj). U oktobru Peti Slovenski literarni forum, priređen povodom 200-godišnjice rođenja velikog ruskog pesnika Mihaila Ljermontova, bio je gost Pjetigorska.

15. oktobra, na rođendan pesnika, održana je svečanost povodom otkrivanja spomenika Ljermontovu i skvera u centru grada. Monument je podigao 1889. godine skulptor Aleksandar Opekušin. U 19. veku okupljene je pozdravio gradski upravnik Aleksej Smekalov, a danas gradonačelnik Pjatigorska Lav Travnjev. Među počasnim gostima je bio mitropolit Crnogorski i Primorksi Amfilohije, umetnici i pisci sa svih krajeva Rusije.

Forum u Pjatigorsku nije samo konkurs i dodela nagrada. To su stvaralačke večeri, susreti umetnika (Vladimir Gostjuhin, Aleksej Petrenko, Aristrah Livanov) i pisaca sa stanovnicima grada, učenicima i studentima, gledanje novih i zaboravljenih filmova, stvaralački disputi. 16. oktobra u Pjatigorsku održana je Međunarodna konferencija Duhovne tradicije Slovenske književnosti. Zadaci književnosti u svetlu nove državne kulturne politike. Nekoliko nezaboravnih dana grad se okretao u ritmu praznika proze, poezije, dramatrugije i filma.

Svečana ceremonija otvaranja Petog Međunarodnog slovenskog literarnog foruma održana je u Stavropoljskom državnom pozorištu operete. Deviza Foruma bile su reči prepodobnog Sergija Radonješkog Ljubavlju i ujedinjenjem spašćemo se. Ugledni pisci, pesnici, dramaturzi, zvezde filma ulazile su u zgradu pozorišta preko crvenog tepiha. Nikolaj Burljajev je tog dana svečano uručio Gran-pri Foruma bogoslovu i pravoslavnom piscu, autoru knjige Letopis novog kosovskog raspeća Mitropolitu Crnogorskom i Primorskom Amfilohiju. Okupljeni su odali poštu preminulom srbskom piscu Dobrici Ćosiću. Posle svečanog dela održan je koncert Bal kod kneza Orlovskog, u kojem su učestvovali vodeći solisti pokrajinskog pozorišta operete.

Stvaralački konkurs Književnog foruma je održan u nominacijama: Proza, Poezija, Publicistika, Literatura za decu i omladinu, Debi (za studente stvaralačkih univerziteta) i prvi put – Istorija slovenskih naroda i Filmski scenario. Izdavački savet RPC je osnovao nagradu – Put ka crkvi. U konkursu su učestvovali kako pisci početnici, tako i priznati majstori. Bile su razmotrene sve prijave (izdata književna dela i rukopisi) – 108 dela raznih žanrova iz Republike Belorusije, Ukrajine, Srbije, Bugarske, Gruzije, Grčke, Nigerije i 20 regiona Rusije.

dr Jelena Guskova,