Slika se umom shvatiti ne može

Nije teško zamisliti poznatu situaciju: dama samo što ne vuče za rukav svoga kavaljera da   odu u muzej ili galeriju slika ne obraćajući pažnju na njegovo protivljenje.

Ako je verovati rezultatima    objavljenim u časopisu  Psychology & Marketing kojima su predstavljeni  eksperimenti  naučnika Mičigenskog univerziteta,  za razliku od svoje druge polovine predstavnici slabijeg pola  više su naklonjene umetnosti, češće govore o lepom i više vole da ga  dožive i vide u svom okruženju.

Struktura mozga muškaraca i žena

Naučnici stalno lome koplja oko toga  kakav sklop  mozga   muškarca i žene.

Sada  preovlađuje takva tačka gledišta po kojoj mozak predstavnika obe polovine čovečanstva, iako  se ne razlikuje jedan od drugog,  ono u svakom sluačaju radi na različite načine.

Kao očigledni dokazi ovoj tezi mogu poslužiti istražiavanja američkih naučnika po kojima se muškarci i žene različito odnose prema umetničkim delima,  a posebno prema slikarskim radovima.

Ta razlika se sastoji u dubini percepcije: ako ženu  zanima  sama slika i njen siže,  muškarca više interesuje,  ako možemo tako da se izrazimo,  okružujući fon. Na primer, ram kojih sve nijansi na njemu nema,  zatim stvari koje nisu  u nekoj tesnoj vezi sa samim platnom, i konačno - samo ime živopisca.

Više se ceni rad zrelog slikara nego početnika

Jednom rečju,  istraživači zaknjučuju da muškarci pre svega cene  i obraćaju pažnju na „brend“ slikara.  

Grupa istraživača na čelu sa Stefani Mongusom pokazala  je pred 518 posetilaca dve nepoznate slike .  Jedan od autora  je bio slikar koji se tom umetnošću bavi celog svog života stvarajući unikatna dela. Drugi je početnik i tek  nedavno  je prvi put uzeo kičicu u ruku.

Pokazalo se da delo  slikara sa dugim iskustvom ostavlja kod posmatrača  prijatniji utisak,  pri čemu  se takav odnos ne fromira prema njemu kao ličnosti,  nego prema njegovoj slici.

Učesnici eksperimenta su u ogromnoj većini više poželeli da kupe rad  tog iskusnog slikara spremni da ga  plate  i najvišom cenom. 

Muškarci više obraćaju pažnju  na „brend“ sliakara,  a žene na  umetničku vrednost same  slike

Između muškaraca i žena je ustaljen različt odnos prema slikama . Za predstavnikje jače  polovine čovečanstva odlučujući faktor  prilikom ocene platana je autorski brend.

Rezultate ovog esperimente su potvrdila i druga istraživanja  iz kojih se može zaključiti da prilikom donošenja rešenja muškarci se više oslanjaju na već poznate faktore. Kad je sliakarstvo pak u pitanju,  to je pre svega  ime slikara.

Žene takođe   uzimaju u obzir biografije slikara, ali kod njih preovlađuje sama umetnička vrednsiot slike.

Stefani Magnus je izjavio  za  časopsi   New York Magazin :
„Žene više žele da prođu kroz  složeni proces  pravog vrednovanja i ocenjiavnja  nekog umetničkog dela.

Što se pak muškaraca tiče, oni mogu reći:

-Taj momak  je veliki slikar,  zato ću kupiti njegovu sliku.

Istraživanja naučnika Mičigenskog univerziteta  imaju ne samo teorijski karkter nego i praktičan značaj. Zaključci do kojih su došli mogu poslužiti specijalistima tržišta  umetnina  koje  se procenjuje na 64 milijarde dolara, da pravilno  odrede cenu dela prilikom trgovine.

Branko Rakočević