Može li Orban za Obamu postati Atila "Bič Božji"

One koji bolje poznaju  odnose mađarskog lidera Orbana  sa  partnerima iz zapdne alijanse i njegova sve češća  samostalna istupanja i  poteze koje u poslednje vreme preduzima u spoljnoj politici, nije  iznenadila nedavna vest  da je Vašington uveo sankcije izvesnom broju državnh činovnika i  preduzetnika u Maađrskoj. Mere kojima  su Amerikanci,  kaznili  Mađare  su se uklopile u politiku  pritisaka na Rusiju.  

Orban „raskrinkavan“ zbog uvođenja kreativnh finesa u monolitnu politiku zapadnog lagera 

Uputno bi bilo podsetiti se  kako je Orban poslednjih godina  bio  stalno zasipan drvnjem i kamenjm,  oštro kritikovan i „raskrinkavan“ zato što unosi sve veći broj kreativnh,  mađarskih finesa  u monolitnu politiku   „zapadnpog lagera „,  koja,  baš kao nekada  istočni lager,  u kojemu je Mađarska bila   jak  potporni zid,  zahteva beszulovnu poslušnost i pokornost,  a svaki disonatni ton od osnovne NATO melodije Politbiro  u Vašingtonu  kažanjava izricanjem vaspitno-disciplinskih mera.

Sankcije SAD,  vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora

Od kojih su sankcije  SAD  kao ukor direktora. A zatim slede sankcije odeljenskog starešine - EU,  pa ukori svakog pojedninačnog  „predmetnog nastavnika“,   svake članice EU. Sve to najpre ima za posledicu smanjenje ocene iz vladanja, posle čega sledi zabrana  napuštanja „škole„,  tj države,  onda zabrana pojedinim „besprizornim“ učenicima  ulaska u dvorišta   SAD i  EU.   I tako sve do zabrane  kupovine kifli  iz zajedičkog kioska Alijanse za vreme velikog odmora...

Nestašni Viktor Orban,  potomak glasovitog Atile,  „biča božjeg“ koji se zakleo na vernost Velikom bratu  usudio se u svojoj drskosti da ne istupa i podrži,   „kao što je rečeno“ u korist sankcija protiv Rusije  zbog Ukrajine. 

Nema napred,  poreznici stoj!

I tako se desilo  da SAD  u subutu, 18.  oktobra  uvedu „ničim izazvane“ antimađarske sankcije  zabranom ulaska u zemlju  nizu ličnosti  iz najbližeg okruženja Viktora Orbana, kao i nekim krupnim preduzetnicima.

Što je posebno intersantno,  na tom spisku nepodobnoh  eventualnih putnika za SAD našli su se i neki visoki činovnici mađareske poreske uprave,  što nije čudno ako se zna da veći broj američkih firmi posluje u ovoj srednjovropskoj zemlji koja je prva posle pada Berlinskog zida (čemu je i sama znatno doprinela) otovrila   granice za  rajski „zapadni tok“ demokratije bez obala koja je valjala investicije  i svaki vrstu dobrobiti   na opusutele panonske puste.  Pa su se,  sasvim je moguće,  visoki poreznici iz Budimpešte   nešto grdno zamerili američkim privilegovanim investitorima i biznismenima,  i zato im je izrečen strogi ukor bez prava putovanja u  SAD.

U cara Trojana   i dalje solidno funkcionišu  kozje uši

O razlozima   izricanja ovih dispciplinskih mera  zvanično se ne govori. A pošto u cara Trojana  i pored tolikog  ometanja  i dalje solidnu funkcionišu kozje uši,  svet nije,  bar  neoficijelno,   ostao bez informacija da su Amerikanci kaznili Mađare zbog njihove politike prema Rusiji i zato što su se njihovi poreski organi grdno zamerili američkim kompanijama koje posluju u toj zemlji.

Pobuna na evroatlanatskom  brodu „Orban„

Beše nekad „Pobuna na brodu Baunti“,  pa „Pobuna na brodu Kven“.  Ali to behu pobune na brodovima iz  tihookokeanske  američke flotile,  a sad se to desilo na evroatlantskoj pučini,  ili,  da bude još apsurdnije  – u Mađarskoj koja,  kao što se zna,  nema mora,  i zbog toga se još od Atile,  biča božjeg nije sekirala. 

Pa zašto da se onda sekiraju njeni susedi ili patrtneri,  recimo,  što Mađarska  nema mora?

Ali,  nije tako.

Kad se već učlanila u Evroatalanstki klub,  pravila nalažu ne samo da redovno plaća članrinu,  nego  i da se za vjeka vjekov,  jednom za svagda,  odrekne bilo kakve pomisli na političku „samodelatnost“.

A tek pobuna,  makar bila i na dražvnom plovilu  „Viktor Orban“ je nešto što se niti može,  niti sme,  niti će se tolerisati.

Jer pravila su bila  jasna od samog  početka.  Zna se ko donosi odluke: Veliki brat,  dok su sotale članice dužne da te odluke primenjuju. Dobro,  ako se ponekad i pogleda kroz prste  Britaniji,  Nemačkoj ili Francuskoj neki nastup  političke samodelatnosti, one su ipak karijatide Alijanse,  ali nikave vežbe slobodnih strelaca u tamo nekoj Češkoj (kao što je bilo počelo) ili sad u Mađarskoj   se ne mogu tolerisati .

Jer ta „nova Evropa“ na čijoj su rekosntrukciji  i adaptaciji Amerikanci „dobrano poradili“ i udesili je da u svakom momentu bude monolitna kao jedan od gvozdenih stubova njene,  američke,  imerijalne moći i uticaja na koji se može osloniti u svako doba dana ili noći,  što i čini,  u,  kako u burninm vremenima,  tako i u miru i tišini. Ta i takva Evropa mora u svakom pogledu sve više (ako ima kud,  a nema) da  disciplinovano, bespogovrno izvršava  gazdinu volju,  i čak  šta više - da uvek nasluti šta gazda namerava da  naredi,  kako   bi uvek pokorne   sa sigurnošću,  spreno,  mogle  „presreti„ naređenje rečima besprimerne odanosti: „Na zapovijest!“

Ko bi tako nešto mogao očekiavti od Orbana,  miljenkika i stipendiste  Džordža Soroša,  negdašnjeg žietlja   Budimpešte

Na početku svoje  blistave   karijera, kad se kao  omladinac vinuo na  političku orbitu,  Viktor Orban  nije davao povoda   za sumnju da će soprovoditi „pravilni kurs“ koji   odredi gazada iz Vašingtona. Počeo je svoju karijeru kao „mlad čovek koji mnogo obećava“,  kako je procenio njegov mentor,  i nekadašnji sugrađanin,  Džordž Soroš,  koji  mu je  krajem 1980-ih dodelio stipendiju (sve se bojim nije imao odakle!).

Zadojen ostrašćenim anitikomunizmom mlađani Sorošev primerni  pionir,  Orban, je pored stalog,  za odnos prema Rusiji rekao da predstavlja „ostatak prošlosti„. 

U vreme njegovog prvog mandata predsednika   vlade (1998-2002) Mađarska je ušla u NATO i pripremala se da stupi u Evropsku unijau. Ne treba zaboraviti da je Oraban  bio jedan od najglasnijih  podržavlaca bombardovanja  naše zemlje  1999-  od strane 19 zemalja NATO  predvođenioh Satanističkim američkim državama,  a na sav gals je podržao i agresiju SAD i Velike Britanije na Irak nekoliko godina kasnije. 

On  je široko otvorio vrata za amerčke investitore  od kojih sada ubira   duže od decenije  zaostali porez.

Mađarska  među prvim zemljama postaje žrtva  eknomske krize  2010.

Kad su Orbanovi  naslednici  počeli da posvećuju veću pažnju odnosima s Rusijom, on ih  je kao lidar tada još uvek opozicione desničarske partije „FIDES“ žestoko kritikovao. Pošto je   Mađarska  među  prvim zemljama postala  žrtva svetske ekonomske krize (2010),  Orban  se ponovo  vratio na vlast. U početku se  obračunavao sa ostacima sovjetske simbolike,  boreći se da se ubrza  izgradnja gasovoda „Nabuko“ koji će obilazti Rusiju...

Ali se sve to ubrzo promenilo: Amerikanci nisu dobro ocenili svog vazala

Ubrzo se,  međutim,  pokazalo da Amerikanci  svog „vazala“  nisu  dobro shvatili i ocenili.  Uskoro će im postati jasno da Orban nije partner takvog kalibra koji bi bio spreman  da sprovodi nečiju  politiku   nametnutu spolja,  nego  da brine isključivo o svojoj zemlji. On je uvek bio čovek koga pamte,  koji ume da govori  zapaljive  reči. Tu se on pokazuje u punoj boji i sjaju. O Orbanu su počeli da govore u  celoj Evropi i izvan nje  i pokazalo se  da  je on kao političar  u znatnoj meri   sjajniji od (strašno je reći) Baraka Obame. Sa kojim, da podsetimo,  mađrski premijer  nije uvek hteo da ujednači svoje korake.

Prvo zvono se čulo još 2010.

Prvo zvono  se čulo još 2010. g. kad Orban,  bez obzira što je bio posvećen izgradnji „Nabuka“,  nije želeo da odustane od „Južnog toka„. Nije on odustao ni od projekta proširenja AEC  u Pakši koji je nemoguće realizovati bez učešća „Rusatoma“. 

Kritičko raspoloženje Mađara prema Rusiji je osetno omekšalo.  Posle 2008.  Mađrska se našla  na  ivici  ekonomskog   kraha, pa su joj bila neophodna inostrana sredstva,  koja su u značajnoj meri poticala iz američkih i špekulantskih izvora. Industrijska preduzeća  su zatvarana,  obradivo zemljište zapušteno. I kad je kriza počela,  strani investitori su otišli,  a zemlja je 2008.  bila na granici  bankrota.

Bilo je sasvmi prirodno  i očkivano da mađarski poreski organi   počnu da se interesuju šta su to u njihovoj zemlji radili investitori  iz SAD.  Ispalo je da može sve drugo,  samo je to zabranjeno. . .

Merkalova i  Hilari kritikuju  novi mađarski ustav,  ali se Orban  na to i ne obazire

U 2012.  g.  u Mađarskoj je počeo da se primenjuje novi ustav. U njemu je pružena puna  garancija  zaštite etničkih Mađara u inostranstvu,  u čemu su mnogi videli nameru preispitivanja granica. Osim toga,  u najvišem pravnom  aktu zemlje istaknuti su hrišaćnski koreni Mađarske,  pravo na život  od momenta začeća,  velika punomoćja vlasti da kontroliše medije.  Nemčka kancelarka Angela  Merkel i državna skretarka SAD Hilari Klinton odmah su zatražile da se pojedine odredbe ustava menjaju,  ali Orban nije hteo ni da čuje za to.

Briga za položaj 150 hiljada etničkih  Mađara u Zakarpatju u  Ukrajini

I evo dogodila se 2014.,  kriza u Ukrajin. Za razliku od Poljske, Mađarska     nije suviše aktivno podržavala Majdan. Rukovodstvo zemlje je više brinuo položaj oko 150 hiljada  etničkih Mađara u Zakarpatju  i otovreno je negodovalo   zbog nacionalističkog karaktera novih ukrajisnkih vlasti.

I kada su SAD počele da sprovode sankcije u odnosu prema Rusiji, Orban je opet demonstrirao svoju nezavisnost

Krajem leta,  uoči uvođenja novog talasa sankcija Zapada Rusiji,  Orban je govrio:

„Politika sankcija koju Zapad sprovodi  u odnsou na Rusiju donosi više štete njemu samom nego Rusiji... Evropska unija  se svakim danom sve više udaljava od Rusije. To je loše ne samo za Mađarsku,  nego i za celu EU.   Mi ćemo tražiti  da zajednički  delujemo sa onim zemljama  EU koje su zainteresovane za  usporavanje i prekraćivanje tog procesa razjedinjavanja“.

U tom duhu on je govorio i u proleće,  i u leto,  i u jesen 2014.  g.  

I proširenje AEC u Pakši,  i „Južni tok“

Mađrska nije poslušala sugestije  SAD  da prekine saradnju sa Rusijom  u vezi proširenja AEC u Pakši,  a  nije odustala,  uprkos američkim zahtevima,  ni od „Južnog toka“.  Mađarske vlasti nisu  dozvolile  reverzibilni dotok gasa iz svoje zemlje u Ukrajinu,  kao što su to uradile Slovačka   i Poljska.  Praktično,  Mađari su postupili kao  glavni „saboteri „ antiruske kampanje koju je  Amerika propisala EU.  Merakal i Oland  su se tako zalagali,  a tu se našao neki  drski  Orban koji se usudio da deluje kao slobodan  strelac...

Svi su izgledi da je ta samostalnost rukovdstva Mađarske dozlogrdila Beloj kući i Državnom sekretarijatu.

Sankcije - Pokušaj „otrežnjenja“ Orbana  i njegovog  okruženja

I  uvođenje ovih sankcija  nije  ništa drugo nego pokušaj „otrežnjenja“ Orbana i njegovog okruženja, kako bi  se primorao da igra po američkoj  svirki.

Sada ne samo  državni vrh,  nego i sva Mađarska prolaze kroz iskušenje  doslednosti,   prava  da se nazivaju samosatlnom državom u punom značenju te reči.

Dosad su u tome uspevali,  ali   su mali izgledi da će ih SAD ostaviti  na miru.

Uigrana tehnologija smene režima koji nisu po volji SAD

Tehnologija smene  režima koji nisu po volji   Amerikancima je detaljno razrađena  i oprobana, a najčešće to rade izvođenjem naroda na ulicu.  Tako su 1998.  američke specijalne službe koordinirale  zakulisne radnje koje su dovele do odstranjenja  s vlasti premijera Slovačke  Vladimira Mečjera koji se usudio da ne sledi bezuslovno proamerički kurs.

Kao i Slovačka u to vreme,  tako i Mađarska  danas veoma je  zavisna od SAD,  Nemačke,  EU.  Još se u  u punoj meri   nije oporavila od krize i  sprovođenje sopstvene linije biće joj vrlo teško.

Zato će biti   inetersantno  posmatrati dalji razvoj situacije,  kakav će  biti  Orbanov odgovor Obami,  hoće li sadržavti bar u naznakama iole  neustrašivosti  njegovog  slavnog pretka,  Atile „biča božjeg„?

Branko Rakočević