Jedna za 10 milijardi: Zemlji preti prenaseljenost

Čovečanstvu prete glad i svetski ratovi. Već do kraja 21. veka brojnost stanovnika na planeti može da se uveća sa 7 do 10 milijardi. Takvu prognozu daju australijski naučnici sa univerziteta u Adelaidi. Ipak, da li prirodni resursi mogu da dozvole da se nahrani takav broj ljudi? Ili će politika Kine „jedna porodica – jedno dete“ početi da važi i za druge zemlje? I koji je optimalan broj ljudi koje može da nahrani planeta?

Danas čovečanstvo sa ogromnom brzinom koristi ono što se na Zemlji stvaralo milionima godina. Pre svega, rezerve nafte i gasa. Gigantske teritorije se koriste za poljoprivredna dobra. Ali efikasnost korišćenja ovih prirodnih resursa može da bude i bolja. Upravo problem racionalnog korišćenja prirode treba rešavati u prvom redu, uveren je Rukovodilac Centra za proučavanje problema naseljenosti ekonomskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta, šef laboratorije za ekonomiju naseljenosti i demografije Valerij Jelizarov:

- Pitanje prenaseljenosti je vrlo komplikovano. Ja ne bih govorio o prenaseljenosti, već o proporcionalnosti ljudskog razvoja među stanovništvom, resursima i još jednim faktorom. U procesu korišćenja prirodnih resursa mi proizvodimo ogromna zagađenja sa kojima se treba boriti. Ideja stabilnog ljudskog razvoja je fundamentalna ideja, na koju treba da se orijentišemo ubuduće. Tačnije, kako danas da gradimo naš život, koristimo prirodne resurse, stvaramo i gradio ekonomiju kako se ne bi pogrošavali uslovi života za naredne naraštaje.

Razvoj zelenih tehnologija među prioritetnim je zadacima mnogih zemalja. Tako u finskom gradu Lahti postoji stanica za snabdevanje grejanjem koja radi na spaljivanju smeća. U Finskoj je zabranjeno čuvanje biološkog otpada na deponijama, njega prerađuju i koriste u zemljoradnji. Ekološke inovacione tehnologije široko su rasprostranjene po čitavom svetu. Vlasti raznih zemalja primoravaju velike kompanije da čine svoju proizvodnju čistijom, mada takva modernizacija nije jeftina. Ali eksperti su sigurni da u uslovima naglog uvećanja stanovništva na planeti briga o ekologiji treba da bude na prvom mestu. To omogućava da se bez štete po prirodu osigura rastuće stanovništvo hranom i vodom za piće. Istina, radi toga je potrebno iz korena promeniti odnos prema prirodnim resursima ne neke pojedinačne zemlje, već svih uopšteno. To će omogućiti da se odlobode ogromne površine od deponija, i postepeno da se pređe na korišćenje obnovivih izvora energije. Prema mišljenju šefa sektora za reprodukciju stanovništva Instituta za socijalno-politička istraživanja RAN Jevgenije Sigarjove:

- Moramo da promenimo odnos prema resursima, prema ekologiji. Sada ekolozi govore da smo već prešli crtu samoobnovljivosti resursa čitavog sveta, čitave Zemlje. Očigledno da treba da menjamo svest čovečanstva kako ne bismo naš svet punili đubrištima, već radili po tehnologijama koje omogućavaju brižljiviji odnos prema resursima. Moramo da usmerimo inteletkualne napore na to da shvatimo kako da se hranimo. Jer mi trošimo namirnice i drugu robu koja ne prolazi svoj životni ciklus. Bacamo stvari, formirajući oko sebe samo deponije. Treba polaziti od racionalne potrošnje, tada možemo da hranimo sve.

Brojnost stanovnika će rasti. Ali govoriti o uvećanju do 10 milijardi za sada je prerano. Ratovi, epidemije, promene klime, sve to može iz korena da promeni situaciju, kao što se već dešavalo u istoriji, ističe direktor naučno-obrazovnog centra za socijalni razvoj Ruske akademije privrede i državne službe pri Predsedniku RF Ljubov Hrapilina:

- Ekonomija veoma utiče na nivo nataliteta, na kvalitet života porodice, na želju muškaraca i žena da napreduju u karijeri. Sve to se naravno odražava na demografsku situaciju. Mislim da danas niko na sebe ne bi preuzeo smelost da sa sigurnošću tvrdi da će postojati tendencija ka takvom rastu stanovništva.

Danas u zemljama Azije, na primer u Japanu, na Tajvanu, Hongongu, Singapuru, gde je ranije bio visok natalitet, beleži se njegov pad. U evropskim zemljama situacija je suprotna. Eksperti sve češće govore o nemogućnosti kontrolisanja rasta ljudske populacije. Ipak čak ako proračuni australijskih naučnika ne budu tačni, već sada se treba zamisliti o tome kako čovečanstvo ubuduće da izbegne borbu za poslednji komad hleba.

Diana Goršečnikova,