Prvo Putin, zatim Vučić

SNS i dalje je van konkurencije, u parlament ne prolazi ni jedna patriotska stranka, ali ideja saveza sa Rusijom ipak popularnija je nego stupanje u EU. U Beogradu su predstavljeni rezultati anketiranja javnog mnjenja koje je organizovala Nova srbska politička misao.

Neke rezultate razmatramo sa politikologom, članom uredništva Nove srpske političke misli, doktorom Slobodanom Antonićem.

Najrasprostranjeniji odgovor na pitanje, Koji domaći političar vama uliva najviše poverenja? glasi: „Ne verujem nikome“ ili „Ne znam“. Po meni, to se naziva „izborna abstinencija“.

- Politička apstinencija, odnosno izborna apstinencija raste iz izbora u izbore. Na prošlim izborima smo imali najveću apstinenciju od kako je obnovljen višestranački sistem 1990. godine. Kada je reč o nalazima našeg istraživanja, apstinencija je tu po očekivanju visoka. Kada pitamo naše ispitanike da li su zadovoljni izbornim ponudom, oni kažu da nisu i preko 40% smatra da ima mesta za neke nove stranke, ali kad dođu izbori oni se prosto nađu u situaciji da glasaju za onu ponudu koju imaju i tako se odlučuju.

Ali kako 40% anketiranih može da bude za formiranje novih partija, ako se one i tako pojavljuju bukvalno svakog drugog dana? Samo ovog meseca smo postali svedoci rebrendinga NDS i raskola u DSS.

- Oni misle da prosto konkretna stranačka ponuda nije dobra. To je vama kao u nekoj prodavnici kada imate proizvode određene vrste ali oni ne zadovoljavaju u potpunosti ukus potrošača. Tako i ovde. Veliki broj ispitanika smatra da ne postoji prava stranka levice ili prava stranka desnice koja bi zadovoljila njihove kriterijume.

Zanimljivo je da se većina anketiranih zalaže za jednako dobre odnose kako sa EU, tako i sa Rusijom. Ispada da napetost u odnosima između Moskve i Brisela nije uticala na želju građana da "sede na dve stolice", što je između ostalog i politika partije na vlasti.

 - Već duži niz godina u Srbiji od strane vlasti se vodi takva politika da Srbija može da razvija dobre odnose i sa EU i sa Rusijom. Nekada u vreme Borisa Tadića to je bila politika četiri stuba. Sa druge strane, to i jedno dublje raspoloženje građana Srbije koje ne zavisi samo od te zvanične medijske politike. To što je 70% građana Srbije za čvršći savez sa Rusijom, a protiv ulaska u NATO, to nije posledica određene medijske propagande odnosno zvanične politike Vlade, već je posledica ličnih iskustava koj e imamo i sa NATO bombardovanjem i sa određenim istorijskim tradicijama.

Šta mislite, da li na rezultate istraživanja utiče činjenica što su za većinu građana televizija i tabloidi glavni izvor informacija?

- Ona svakako da utiče i mi ne možemo sa sigurnošću znati šta bi bilo ukoliko bi se mediji radikalno promenili i vodili politiku “Rusija - ne, NATO - da”. Svakako da bi došlo do izvesnog smanjenja ovih procenata o kojima sam malo pre rekao. Ali kao što sam i kazao, reč je ipak o nekim dubljim slojevima, vrednostima i osećanjima ispitanika, i pitanje je da li bi sa takvom promenom politike vladajuća stranka i njen lider zadržali ovaj relativno visoki rejting koji imaju.

Prema vašem anketiranju Vladimir Putin i dalje ostaje jedan od najpopularniih stranih političara u Srbiji, čak situacija u Ukrajini i odgovarajuća informaciona kampanja nisu uticale na ovaj rezultat...

- Putin ne samo da je najpopularniji strani političar u Srbiji nego ima više “odličnih ocena” i od samog Aleksandra Vučića. Objašnjenje toga ima dve strane. Jedna strana jeste to što deo zvaničnih velikih medija ne vodi nikakvu kampanju protiv Rusije, prenose kritike sa Zapada, ali to nije tako napadno. Sa druge strane, ono što se dešava u Ukrajini, stav Rusije u toj krizi jako podseća Srbe na ono što se dešavalo sa Srbijom u odnosu na naše sunarodnike u Hrvatskoj i BiH. Tu postoje neke snažne paralele i ta vrsta prepoznavanja, ako hoćete i solidarnosti kod građana Srbije koja se uspostavlja automatski, nevezano čak za nastojanje tih velikih medija.

Timur Blohin,