Džon Keri pomešao koktel od svetskih poredaka

Državni sekretar SAD Džon Keri veoma je zabrinuo evropske politikologe, objavivši u nemačkom listu Frankfurter Algemajne Cajtung članak o stanju stvari u savremenoj Evropi i putevima regulisanja krize. On je bio pripređen povodom pada Berlinskog zida, ali u stvari tamo se radilo više o Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.

Članak "Novi hladni rat" komponovan je tako da svako može da nađe u njemu teze po sopstvenom ukusu. Tamo se govori o tome da agresivno ponašanje Rusije nije prihvatljivo, ali da Zapad mora da teži obnovi konstruktivnih odnosa sa Moskvom. Ako se ona bude ponašala kako treba. Ali ako se ne bude ponašala, sankcije će biti pooštrene.

Sa jedne strane, Kerijev članak je očigledni odgovor na zabrinutost evropskog biznisa povodom dugotrajnih antiruskih snakcija. Njihova šteta za EU je još veća nego što je bilo prognozirano. Sa druge, to je pokušaj da se demonstrira američka oštrina i odlučnost predsednika Obame da dovede bar nešto u svojoj politici do kraja.

Najviše brine Kerijeva teza da je prioritet Vašingtona i EU očuvanje „posleratnog svetskog poretka i poretka uspostavljenog posle pada Berlinskog zida“. Upravo Rusija, smatra Keri, takav poredak krši. Smeštanje dva svetska poretka koji ni malo ne liče u jednu korpu, svar je prilično čudna.

Uopšte, između posleratnog svetskog poretka (posle 1945. godine) i svetskog poretka posle pada Berlinskog zida (to je novembar 1989. godine) tolika je razlika da njihovo istovremeno očuvanje nije moguće. Radi zadržavanja takvog čudnog balansa morao bi da se istovremeno obnovi i SSSR, i da se smanji sastav NATO-a na 12 zemalja. A 1999. godine alijansa je bila proširena za 12 članova, bivših članica Varšavskog bloka. Pri tome Rusiji su tada obećali da se NATO neće ni na korak pomeriti na Istok.

Evo kako je ocenio stanje stvari u svetu predsednik Rusije Vladimir Putin.

- Ozbiljno žarište napetosti i dalje ostaje kod naših granica na jugoistoku Ukrajine. Ne prestaju pokušaji da se naruši strateški paritet. Arsenali vodećih zemalja razvijaju se i usavršavaju. Na septembarskom samitu NATO-a njegovo rukovodstvo je direktno izjavilo o predstojećem uvećanju vojnih mogućnosti alijanse. Umesto civilizovanog rešavanja međunarodnih problema u opticaju su sve češće vojne, ekonomske i informacione poluge pritiska.

Kerijev članak je izašao narednog dana posle sastanka državnog sekretara sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom „na marginama“ samita APEK u Pekingu 10-11. novembra. Keri i Lavrov su razgovarali sat ipo. Zatim je Keri izjavio da su se Lavrov i on dogovorili da nastave dijalog, kao i da razmenjuju inforamcije o dešavanjima na istoku Ukrajine.

Sam šef ruske doplomatije rekao je posle sastanka:

- Ako je Vašington zainteresovan za saradnju na smirivanju situacije i stvaranju uslova za dijalog između Kijeva i rukovodstva LNR i DNR, to bi bio korak u ispravnom pravcu. Najvažnije je ne podsticati ideje koje vladaju u Kijevu, između ostalog o neophodnosti da se sakupe snage i vrati vojnim metodama rešavanja krize, već odgovoriti usijane glave od sličnim sili i postići ispunjenje obaveza koje su kijevske vlasti preuzele, tačnije – linije političkog regulisanja ukrajinske krize.

Keri istovremeno tvrdi da ni o kakvom novom hladnom ratu nema govora. Državni sekretar aludira da on nikako neće nastati ako se Rusija bude pridržavala američkog i evropskog sistema spoljnopolitičkih koordinata. U tom američkom sistemu između američke hegemonije i komfornog poretka stoji znak jednakosti.

Andrej Fedjašin,