Kome pripada Severni pol?

Kina stvara planove osvajanja arktičkog regiona zajedno s Norveškom. To se saznalo iz nastupa norveškog ministra naftne industrije i energetike Torda Ljena.

Kina je jedna od zemalja koja teži saradnji na severu s državama, kojima pripada teritorija Krajnjeg Severa, - izjavio je on. Međunarodna saradnja u oblasti osvajanja energenata je pravilni put, te smo spremni da sarađujemo s naftogasnim energetskim kompanijama iz različitih zemalja. Saradnja Norveške i Kine se učvršćuje bez obzira na nesuglasice: 2010. godine su kineske vlasti oštro reagovale na dodelivanje Nobelove nagrade mira Lju Sjaobaou, koji je ranije bio uhapšen za pokušaje borbe protiv režima Kine.

Danas kineska državna kompanija Spoos i njena kompanija-ćerka Nexen razmatraju mogućnost nabavke od Norveške seizmičkih podataka o rejonu Barencova mora. Ranije je Spoos postala partner norveške državne kompanije Petoro, koja je 2013. godine dobila licencu za geološka istraživanja kod obala Islanda. Tord Ljen je istakao da je došlo do sjajnih mogućnosti radi istraživanja i osvajanja energetskih resursa Islangda. Spoos je ta kompanija koja, kako je poznato, ima ogromno iskustvo rada, te smo, bez sumnje, spremni da sarađujemo s takvom kompanijom, izjavio je on.

Međutim, poznato je da je arktički epikontinentalni pojas od interesa i za mnoge druge zemlje, pre svega, za priarktičke zemlje Rusiju, SAD, Dansku i Kanadu. Prema poslednjim podacima, u Arktiku se nalazi 13 odsto nafte koja se vadi i više od 30 odsto prirodnog gasa, i to 52 odsto ovog obima energenata, prema mišlenju jedne od najvećih u svetu auditorskih kompanija Ernst & Yang, nalazi se u zoni, koju kontroliše Rusija.

Kako da se postupi sa zalihama energenata u Arktiku? Ova i druga pitanja su se razmatrala 5. i 7. avgusta na kongresu Arktičkog saveta u Narjan-Maru. Onda je radi učešća u njegovom radu u Rusiju stigao direktor Centra polarnih dubokovodnih istraživanja Šangajskog transportnog univerziteta Fu Kundžen, koji je, odgovarajući na pitanja novinara, obećao da osvajati arktički epikontinentalni pojas Kina će upravo u saradnji s Rusijom. Zatim su se kineske vlasti opredelile za norveške naftaše kao ledene partnere.

Kako stoje stvari sa osvajanjem epikontinentalnog pojasa u Rusiji? – pitao je Glas Rusije generalnog direktora Instituta energetske politike Vladimir Milov. Prema mišlenju eksperta, danas ruske vlasti moraju da požure.

- Primer saradnje Rosnefta s ExxonMobil, svakako, dostojan je poštovanja, ali evropske zemlje i njihovi azijski partneri ne žure da s nama sarađuju i dele svoje nove tehnologije razrade prirodnih resursa u arktičkoj zoni. Mnogo govorimo o ekologiji i humanitarnim stvarima, ali ne vredi da zaboravimo na energetiku: da ne bi na kraju krajeva ostali bez partnera.

Pri tome ekspert smatra da će privlačenje azijskih zemalja osvajanju epikontinentalnog pojasa biti svima od koristi.

To što Kina, Indija, Koreja i Singapur ispoljavaju interesovanje prema arktičkom regionu, mora da podstakne Rusiju i Evropu za što skorije usvajanje odluka o saradnji u tom regionu. U to sam ubeđen.

Jevgenija Kuznecova,