Dva veka od smrti Markiza de Sada

Markiz de Sad (Marqs de Sade,  1740-1814) se  ne može ubrojiti u heroje.  Naprotiv, u svom testamenntu on je tešio sebe nadom da se sećanje na njega neće sačuvati u  umovima   ljudi.

Međutim,  njegovo ime je postalo  opšte poznato još u Napolenovoj epohi. Osobina  njegove slave bila je takva da mu je sin posle očeve smrti ubrzao spaljivanje većeg dela književne zaostavštine,  neobjavljenih rukopisa „protivnih zakonu i moralu“.

Ali posle celog jednog veka anatema i  prokletstva koje su se obrušile na markizovu glavu,  započeo je perid prevrednovanja njegovog  književnog nasleđa.

Sredinom 1960-ih u Francuskoj su prvi put objavljena sabrana dela Markiza de Sada u 15 tomova.

I dan-danas se na policama pariskih knjižara mogu naći dela De Sada u jeftinim,  džepnim izdanjima izložena na vidnim mestima. 

Takav tretman nema nijedan drugi  autor XVIII  veka.

Danas  je  svetska cenzura rešila da ukine zabranu  koja je tarjala skoro vek i po čak i s najsmelijih  pisanija  progonjenog  teoretičara i  praktičara slobodne ljubavi,  Markiza de Sada. 

Podsećamo da je 1965.  reditelj Masimo Pupilo (Massimo Pupillo) snimio biografski film o De Sadu  u kome su igrali Mickey Hargitay,  Walter Brandi,  Luisa   Baratto, Rita Klin.

 

B.  Rakočević