Ivanova korita

Crnogorska policija se ove godine odvažila da dovođenjem tobožnjih „crnogorskih sveštenika“ pomuti i duhovnu i detinju radost. Najpre su bez ikakvog rešenja „dvema crkvama“, kako oni to kroz podmetanje preko medija prikazuju, zabranili bogosluženje u hramu!?! Kada su naši sveštenici, rešeni da proslave praznik onako kako priliči i kako se slavilo vekovima, započeli pripreme da službu Božiju odsluže ispred hrama – usledilo je novo naređenje „odozgo“. Policija se na polovini liturgije povukla sa crkvenih vrata praznog hrama i sveštenike, vernike i decu pustila da uđu unutra. U međuvremenu, takozvanu CPC su netačno obavestili da je postignut „istorijski dogovor“, tj. da će naše sveštenstvo u crkvi biti do 10, a oni od 10 sati pre podne!?!
Nešto posle 10 sati, tj. u vreme koje su dogovorili sa policijom, naišla je grupa od tridesetak tipova koji verovatno nikada nisu ni ušli u crkvu vodeći sa sobom Miraša Dedeića. I onda je nastala prava policijska drama. Dedeićevi pratioci su započeli sa vikanjem, psovanjem srpskih majki, guranjem, mlataranjem rukama, šutiranjem i, naravno, gađanjem kamenicama. Kamenicama su, čak, pogodili i načelnika cetinjske ispostave policije u kojoj je, inače, i registrovana nevladina organizacija tzv. CPC. Najaktivniji su bili jedan osamdesetogodišnjak sa kocem u rukama (predstavio se da je iz „SUBNOR-a crnogorske opcije“) i jedna muška osoba u crvenoj majici za koju se saznalo da je mesar koji suši njeguške pršute i koji je razvio biznis u toj „mrskoj“ Srbiji (na Ivanova korita je stigao džipom beogradske registracije)!?!
Mala grupica žrtvovanih policijaca se kao „kolateralna šteta visoko rizičnog skupa“ borila da zaštiti decu i sveštenstvo, ali sa više nego skromnim učinkom. Deca su, dok je drama trajala, bila u crkvi i pevala duhovne pesme, a kada su izašla ispred crkve i videla te ostrašćene tipove plakala su i vrištala. Njihov veroučitelj Snežana Popović je pokušavala i da ih smiri i da ih zaštiti.
Pravi i željeni efekti policijske režije su nastupili tek u popodnevnim časovima. Mediji su javnost informisali da je „policija sprečila sukob vernika dve crkve i da su akcijom policije sprečene teže posledice“.
Pitam se: da li je moguć ravnopravan sukob maloletne dece i njeguških mesara i kobasičara uz pojačanje pripadnicima „SUBNOR-a crnogorske opcije“? Da li je moguća tuča u situaciji kada maloletna deca drže sveće u rukama, a ostrašćenici kočeve i kamenje?
Dedeićevi vodiči su sveštenstvu i deci su pred prisutnom policijom uputili hiljade najružnijih psovki. Doduše, ni grupa žrtvovanih policajaca, naravno radi efekta i simuliranja objektivnosti, nije ostala pošteđena od psovanja, guranja i kamenica.
Vrhunac medijske podvale viđen je u plasiranoj dezinformaciji da smo se navodno sa raspopima „dogovorili o vremenu bogosluženja“ što, naravno, nije ni tačno ni moguće.
Zamislite grupu policijsko-dedeićevskih jurišnika kako bez osećaja stida motkama i kamenicama izgone decu i sveštenstvo sa molitve iz hrama i to na praznik kada se Hristos preobrazio na Tavoru. Da su oni neki vernici onda bi znali da je Gospod Isus Hristos rekao: „Pustite decu da dolaze k Meni i ne branite im jer je takvih carstvo nebesko“.