Večiti književni kalendar (I)

...  u kome umesto pokušaja da se osmisli  stvarnost koja nas okružuje, nastojimo   da od nje  pobegnemo. . .

U ovom književnom kalendaru  ređaju se događaji  koji su se jednom desili, ali ali su sačuvala takvu moć i značaj da se ponovo i ponovo dešavaju, bez obzira šta se okolo zbivalo.

Zato i jeste večiti književni kalendar!

U kojemu je  umesto prošle godine, neka alterantivna godina, ne manje bogata događajima, ali kud i kamo   osmišljenija.

1.     januar:  ROĐENDAN LOLITE (Vladimir  Nabokov:  LOLITA)

Dva svoja rođendana  Lolita, koja je uspela da na ovom svetu  proživi nepunih 18 godina, proslavila je sa svojim očuhom, Humbertom Humbertom. Za trinaesti rođendan očuh joj je darivao Anderesenovu „Pepeljugu“, a krz godinu dana, za četrnaesti rođendan,Lolita je od očuha dobila skupocen poklon-bicikl i „Istoriju američkog slikarstva“.

Kad je Lolita  napunila petnaesg godina, Humbert je pokupio sve  njene stvari koje joj je ikad kupio i odneo u sirotište.

„Pričinjavalo mi je, ne znam zašto,veliko zdovonjstvo  da je gledam kako se pentra s biciklom, to jeste kako se penje, pokreti njenih malih bedara,  kad seda na njega i tome slično;ali moj pokušaj da oplemenim njen umetnički ukus završio se neuspehom:  htela je da zna  da li treba smatrati farmera  koji posle ručka drema na senu (slika Doride Li ), ocem sladostrasnog  divljaka  sa prednjeg plana  i nije mlogla da shvati  zašto ja tvrdim da  su Grand Vud i Piter Gurd talentovani, dok su Redžinald  Marš i  i Frederik Uo neobdareni.“

4. januar: EKSPLOZIJA U KRABI (Mišel Uelbek: PLATFORMA)

Mišel Reno i njegova voljena Valeri, rešivši zauvek da ostanu na Tajlandu,završavali su  oproštajnu večeru sa svojim prijateljem  Žan-Ivom, kad se iz susedenog bara čula eksplozja bombe ručne izrade, a ljudi u turbanima otvoriše vatru.

Valeri je bila jedna od 117  žrtava tog terorističkog  akta. 

„Doći će dan kad će se čovečanstvo osloboditi od islama, ali će to za mene biti suviše kasno.  Ja lično više ne živim: živeo sam  tokom nekoliko meseci što samo po sebi nije loše, ne može se svakog momenta tim hvaliti.

Avaj, odsustvo želje da se živi ne dovodi automatski do nastajalja želje da se  umre“.

5.  januar: HEROJINA „POEME BEZ HEROJA“ VIDELA U OGLEDALU SVOJU PROŠLOST I BUDUĆNOST  (Ana Ahmazova: POEMA BEZ HEROJA)

U  ruskoj tradiciji  je ostao spomen kako je devojka uoči  Bogojavljenja u ogledalu videla svog mladoženju.

U književnom nasleđu, na primer kod  Žukovskog, taj mladoženja kojeg je devojka videla u ogledalu uoči Bogojvaljenja, bio je mrtav.

U poemi Ane Ahmatove maskarada  trineste godine koja se odražavala u ogledalu-su lageri iz trideset sedme.

„Slično u ogledalu u strašnoj noći /Samo besni,  ne želeći  sebe da spozna, čovek /.  A na obali  od legendi sazdanoj /Približava se, ne kalendarski / Nego  živi  Dvadeseti vek /“.

10.  januar: U PRISUSTVU SVEDOKA, EDVARD HAJD SE PREOBRATIO U HENRIJA DŽEKILA (Robert Luis Stivenson: „Strašna istorija  doktora Džekila i mistera Hajda“

Posle nekontrolisane  transformacije u Hajda,doktor Džekil je najpre bio primoran da pozove u pomoć doktora Lenona  kako bi povratio sopstveni oblik.

Otprilike kroz nedelju dana kad  je   materijalozovan pomoću  tajne  tinkture, Hajd je ponovo okončao sa Džekilom koji ga je  materijalizovao, a zatim i sa samim sobom.

„Shvatio sam da  moram među njima izabrati jednom zauvek...

Izabrati Džekila značilo bi  odustati od onih   pohotnih sklonosti  koje sam ranije tajno podsticao  i koje sam u poslednje vreme navikao da zadovoljavam do beskonačnosti.

Izabrati Hajda, značilo bi odustati od hiljadu interesa i njihovog  zadovoljavanja, najdenom i zanavek  se pretvorti u običnog, od  svih pezrenog otpadnika.

Izgledalo je da  je izbor bio težak, ali  na vagu je trebalo dodati još jedno  razmišljanje: Džekil je bio predodređen da  mučenički strada u plamenu  uzdržavanja istovremeno kad Hajd nije mogao ni  naslućivati  čega se morao lišavati.“

 14.  januara: EVGENIJE ONJEGIN JE UBIO NA DVOBOJU VLADIMIRA LENSKOG (Aleksandr  Puškin: “Evgenij Onjegin „)

„Onjegin zapuca... Čas sudbine je kucnuo. Ćuteći klonu pištolj.“

(Nastaviće se)