Tolstojev „Rat i Mir“ na filmu i televiziji

Kompanija BBS  saopštila je   da  ovih dana  počinje  snimanje ekranizacije slavnog romana  Lava Tolstoja  „Rat  i mir”.

Serija od šest epizoda  počeće,  kako je najavljeno,    sa prikazivanjem na tv ekranima  do kraja  2015.  g.

Ulogu Andreja Bolkonskog  igraće  britanski glumac  Džejms Norton, („Viljem Tarner“),  dok će se kao Nataša Rostova pojaviti  Lili Džejms,  zvezda serijala „Opatija Daunton“,  a kao Pjera Bezuhova  na tv ekranima ćemo gledati  američkog glumca Pola Dana („Rubi Sparks“).
 
Dok čekamo novi film po besmrtnom Tolstojevom   romanu,  imamo vremena na pretek, a jedan delić ćemo iskoristiti  da se podsetimo dosadašnjih  poznatih ekranizacija ovog,  jednog od najvećih remek-dela ruske i svetske književnosti  svih vremena.

Prvi kratkometražno nemi film po romanu „Rat  i mir“ snimljen 1913.

Prvi kratkometražni nemi film po romanu „Rat i mir“ snimljen je 1913. g.  u režiji  Pjotra Čerdinina  sa Ivanom Mozžuhinom  u ulozi kneza Bolkonskog. Kroz dve godine (1915.) Čardinin snima još jednu verziju po nenadmašnom Tolstojevom romanu-epopeji   i naslovljava je „Nataša Rostova“ u kojoj je  pored Vere  Karali u naslovnoj roli zablistao i glumac  Vitold  Polonski.

Iste te,  1915. godine,  svoju verziju  po Tolstojevom  romanu  ekranizovao je rediteljski tandem  Vladimir Gandin i Jakov Protazanov  poverivši ulogu Nataše Rostove  Olgi  Preobraženskoj.

Ameriki film iz 1956. Kinga  Vidora sa Henri Fondom i Odri Hepbern –ljubavna priča glavnih junaka

Godine 1956. na veliki ekran  dospeo je film  „Rat i mir“ američkog ržisera  Kinga Vidora  u kojemu je  Pjera Brzuhov igrao  Henri Fonda,  dok je lik Nataše Rostove tumačila Odri Hepbern,  a kneza Andreju Bolkonskog njen  suprug  Mel Ferar.

Brando ne želi da bude partnetr Odri Hepbern

Podsećamo da je u početku  Pjera trebalo da igra Marlon Brando,  ali je on kategorički odbijao da igra sa Odri,  pa su producneti bili prinuđeni da biraju jednu između dve zvezde i odlučili su se za Hepbern.

Honorar glavne glumice dostigao je  u to vreme maksimum-350 hiljada dolara,  a potpisujući ugovor  ona je  zamolila svog agenta da nikome ne otkriva tu cifru,  i sama svesna  da je previsoka.

Osim basnoslovnog honorara,  Odri   Hepbern je za tumačenje Nataše  Rostove dobila i najmoderniji automobil sa ličnim vozačem kao i 500 dolara nedeljno  za svakodnevne rashode.

Kako je kasnije priznala glumica,  ta uloga joj je bila najteža u karijeri. 

Prva varijanta scenarija napisana  je na 506 stranica,  prepisivana je i prepraljana  pet puta, kako bi se scenario skratio do maksimalno dopuštenog  razumnog obima za film.

Tokom prepravki i adapatacija prvobitnog scenarija mnoge sižejne linije su bile skraćene ili odstranjene,  tako da se film koncetrisao i sveo  na  ljubanvu priču glavnih junaka.

Film je bio nominovan za oskara u tri kategorije i dobio je „Zlatni globus“ kao najbolji strani film (snimljen je u koprodukciji s Italijom).

Film Sergeja Bondarčuka „Rat i mir „ u tri dela  koštao u to vreme basnoslovnih 18 miliona rubalja

Uspesi Holivuda podstakli su sovejtske  vlasti da počnu razmišljati o ruskoj ekranizaciji „Rata i mira“.

Ovaj  prvorazredni posao državne važnosti i značaja poveren je Sergeju Bondarčuku,  istaknutom sovejtskom reditelju i glumcu iza koga su  već stajali međunarodni filmski uspesi  („Čovekova sudbina“,  1959, rađen prema istoimenoj Šolohovljevoj  priči u kojoj je pored režije  igrao i glavnu ulogu donela mu je brojne međunarodne fimske nagrade i priznanja)

Za film je izdvojen u to vreme ogromn budžet u iznosu od 18 miliona rubalja.

Snimanje ove filmske epopeje  trajalo je šest godina.

Kao rezultat ovog kolosalnog rada  film je dobio Glavnu nagradu Moskovskog  međunarodnog   filmskog festivala (1965.) i oskara za najbolji film na stranom jeziku (1969.)

Film je okupio najblistaviju sovjetsku glumačku ekipu: Vjačeslava Tihonova (knez Bolkonski), Irinu Skobcevu (Elen Bezuhova), Oljega Tabakova (Nikolaj Rostov), Anastasiju Vertinsku (Liza Rostova),  Kutuzova je igrao Boris Zaheva, Napoleona je tumačio Vladislav Strželjin, a ulogu Pjera Bezuhova  Bindarčuk je dodleio samom sebi,  što i nije bilo tako teško.

Problemi su nastali kad je trbalo naći glumicu koja će zablistati kao glavna zvezda na filmskom nebu Rusije: kome poveriti ulogu Nataše Rostove,  bila je glavna briga  režisera i njegovih pomoćnika i savetnika. 

I kad je sve izlgedalo beznadežno na planu traganja za Natašom, pomoćnica režisera   mu je  predložila da pogleda  „jednu balerinu“.

Videvši umesto brinete Rostove krhku blondinku,  balerinu Ljudmilu Saveljevu,  ržiser je povikao:  „Koga ste mi to doveli?!“,  ali je ipak  propustio  na probu.

Prva proba je prošla neuspešno,  ali je uporna pomoćnica zhatevala od Bondarčukla da mladoj talentovanoj devojci da još jednu šansu.

Za sledeću probu Saveljovoj su sašili haljinu,  stavili periku.  Videvši sebe u ogledalu,  balerina  je doživela unutrašnji preobražaj: „Zaista  sam se osećala kao Nataša Rostova“,  sećala se kasnije  Saveljova.

TV serija BBS:  Entoni  Hopkins kao Pjer Bezuhov

Godine  1972.  na kanalu BBS je emitovana tv serija  sa 20 epizoda „Rata i mira „ u kojoj  se kao grof Pjer Bezuhov pojavio Entoni  Hopkins,  koji je za tu ulogu dobio nagradu  BAFTA. 

U ostalim glavnim  ulogama u toj englskoj tv seriji  „Rata i mira „ su nastupali:  škotska glumica Morag Hud kao Nataša   Rostova i Alan Dobi kao Andrej Bolkonski.

Glavna kaarkteristika ovog tv serijala je  velika pažnja posvećena likovima iz drugog plana,  kao na primer Platonu Karatejevu koga je bistavo odigrao  Hari  Lok.

Međunarodna tv serija „Rata i mira“ iz 2007.

Pet zemalja učestovovalo je u zajedničkom televizijskom poduhvatu,  snimanju tv serije   „Rata i mira“.

Istoimena serija je 2007.  g. snimana u koprodukciji Rusije,  Francuske,  Nemačke,  Italije i Poljske. 

Natašu Rostovu je igrala francuska glumica  Klemans Poezi,  bez obzira što njena spoljašnost nije imala  apsolutno ništa zajedničko  sa likom opisanim u romanu.

Ali,  šta se tu moglo. 

Kompromis je neminovan u svim međunardnim sporazumima,  pa i u ovom televizjskom serijalu „Rata i mira“,  koji se,  kao što je poznato „vodio“ u celoj Evropi.

U ovoj međunarodnoj tv seriji bili su angažovani i ruski glumci, nije da nisu,  i to uglavnom u „komandnim“ ulogama i odgvornostima, pa se tako Igor Kostoljevski pojavio kao car Aleksandr I,  Mihaila Ktuzova je  igrao  Aeksandr Iljin,  dok je Dmitrij Isajev  nastupio u ovoj tv seriji kao Nikolaj Rostov.

Tvorci ovog tv serijala se nisu premnogo brinuli da  autentično prenesu zbivanja iz romana.  Tako je,   na primer,  u romanu  Nikolaj Rostov bio sekudnat Dolohovu,  a ne Pjeru kao što je to ispalo u filmu. 

I neserećnoj Eleni  Kuraginoj  „filmski   konzilijum“ je promenio dijagnozu bolesti: umrla je ne zbog  abortusa kao što piše u romanu,  nego zbog sifilisa ili ospi. 

Od nečega  ipak moraju svi  umreti,  pa i filsmke herojine i heroji,  -tako su shvatili kamen mudrosti  uesnici „kontakt grupe“  serrijala „Rata i mira“ iz četiri članice Evropske unije i Rusije,  koja je bila moguća 2007,  a ove godine bi se takva saradlja teško mogla ostvariti. 

Ipak,  bez obzra na „kvar na koprodukcijiskim  relejima“,  do kojeg je iz političkih razloga došlo u 2014.  godini,  između Rusije i Evropske unije,  producenti najnovije  tv verzije „Rata i mira“ iz BBS planiraju da od 6 epozoda najmanje 5 snime u Rusiji, u jojoj je ne samo locirano Borodino,  nego se na njemu i dogodila  i ona čuvena  Borodinska bitka.  Koja nije bila jedina.

 

Branko Rakočević