Srbija kao vreća za udaranje

Ako Evropska unija pokušava od srbskog premijera da napravi "potrčka, poslušnika i marionetu", te ako Brisel plaća "lažove koji kleveću srpsku Vladu" i tretira Srbiju kao "vreću za udaranje", a to su sve doslovni izrazi koji su se mogli čuti u dosadašnjem toku srbsko-evropskog verbalnog sukoba, onda svako dalje zaklinjanje srbskih zvaničnika na bespogovornu vernost evropskim integracijama verovatno predstavlja vrhunski izraz mazohizma koji zaslužuje detaljnu analizu.

Nakon što je Aleksandar Vučić sa puno gorčine optužio portparola Evropske komisije Maju Kocijančič, kao i šefa Delegacije Evropske unije u Beogradu Majkla Devenporta, dakle zvanične interpretatore briselskih stavova, za licemerje, laž i progon onih koji slobodno misle, što znači za kršenje osnovnog principa demokratije, činilo se da će finale takvog razobličavanja njihove stvarne prirode da bude u kritičkom sagledavanju puta po kome se Srbija kreće. Međutim, suprotno principima elementarne logike, zaprepašćujući pokušaj Maje Kocijančič da u ime Evropske unije ućutka srbskog premijera i pretvori ga, po njegovom sopstvenom tumačenju, u lutku na povocu, nije se drastično odrazio na veru u te iste evropske vrednosti koje su se naočigled cele javnosti istopile poput lanjskog snega.

Drugim rečima, ako Brisel, kako smo čuli, pokušava čak i najviše srpske zvaničnike da vodi na povocu, a poznato je da se na povocu ne vode prijatelji, nego isključivo četvoronožna stvorenja kojima je namenjena uloga nespojiva sa idealom slobode i demokratije, onda je vrlo diskutabilno u kojoj meri je opravdano da glavni cilj i dalje ostane primicanje upravo onim centrima moći koji su već jednom pokušali da nabace ular prvom zgodnom prilikom. Za sada bezuspešno, ali ima li makar i najmanje sumnje u to da će pokušaji da se nastave, s obzirom da je Srbija sveži kandidat za članstvo u Uniji, što znači da će sličnih prilika biti još bezbroj.

Ali državni stav Beograda da neće trpeti poniženja, kao i izjave pojedinih ministara, poput one Vulinove da je veoma iznenađen izjavom portparola Evropske komisije Maje Kocijančič, te da ne razume zašto se na Srbiju ne mogu odnositi ista pravila kao i na bilo koju drugu zemlju, a takođe i zaključak direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića da je važno da Srbija stavi do znanja međunarodnoj zajednici da želi da ide u Evropsku uniju kao partner, a ne kao "vreća za boks", ostavljaju utisak da je ipak prošlo ono vreme kada je Brisel doživljavan kao sunce koje izlazi na zapadnoj strani sveta.

To sve zajedno znači da će možda u srbskoj svesti biti potrebno da se donekle promeni način na koji je obično zamišljan veličanstveni ulazak u Evropu, jer se umesto putovanja slobodnih ljudi, to u stvarnosti naočigled pretvara u vučenje na povocu. Lutki ili četvoronožnih stvorenja, svejedno, jer evrobirokrate izgleda ne prave veliku razliku kada su Srbi u pitanju.

Ratko Paić,