Boško Obradović: Imamo ekonomsko rešenje za spas Srbije

Tri prioriteta Pokreta Dveri u 2015. godini?

Najvažnije u 2015. je da Pokret Dveri, DSS, SRS, kao i druge patriotske organizacije i intelektualci, postignu što veći stepen saglasnosti oko toga da više nema međusobnog napadanja niti bilo kakvog bavljenja jednih drugima, već da sve snage zajednički ili u više kolona treba da usmerimo ka rušenju ove vlasti i izazivanju vanrednih izbora na svim nivoima.

Što se Pokreta Dveri tiče mi u 2015. godini nastavljamo i intenziviramo započetu patriotsku saradnju sa DSS, koju je podržala grupa istaknutih patriotskih intelektualaca, kroz niz zajedničkih aktivnosti protiv ove vlasti, ali i konsultacije sa SRS šta nam je činiti da do novih izbora dođemo što pre.

Paralelno, Dveri će raditi na reorganizaciji i jačanju sopstvene političke organizacije i, uz pomoć stručnih saveta, pisanju novih mera našeg političkog programa. Ovo se posebno odnosi na ključna pitanja reforme poreske politike, promene u bankarskom sektoru, reformu sistema zdravstvene i socijalne zaštite, reformu prosvete, porodičnu politiku, kao i zaokret u domaćoj privredi i poljoprivredi koji bi vodio ka velikom zapošljavanju.

Za nas je 2015. posebno bitna u smislu afirmacije našeg ekonomskog programa koji je namerno prećutan i cenzurisan, a predstavlja rešenje za ogromne strukturalne probleme u kojima se država nalazi. Podići carine na uvoz strane robe, osloboditi se zavisnosti od MMF-a i Svetske banke i okrenuti se evroazijskom ekonomskom savezu, ispitati poreklo imovine svih političara i tajkuna od 1989. do danas, uvesti progresivno oporezivanje u kome će bogatiji plaćati veći porez, osloboditi kurs dinara koji ovakav odgovara jedino uvozničkom lobiju - kako bi domaća privreda mogla da diše, radi i izvozi, osnovati domaću Razvojnu banku Srbije i po povoljnim kamatnim stopama ulagati isključivo u domaću privredu i poljoprivredu, emitovanjem strogo kontrolisanog državnog novca pokrenuti reindustrijalizaciju i velike infrastrukturne radove koji će doneti masovno zapošljavanje i sledstveno povećanje prihodne strane budžeta... – samo su neke od naših mera koje ne smeju da se čuju u javnosti.

Nastojaćemo da ubrzo napravimo veliki stručni okrugli sto na kome ćemo pozvati sve vodeće srpske ekonomiste, kao i ekonomske timove svih vodećih političkih stranaka, na javno sučeljavanje da se izjasne o ovim ekonomskim merama Pokreta Dveri i ponude drugačije koncepte. Mi smo duboko uvereni da je ovo jedini način da izađemo iz začaranog kruga spoljnih zaduživanja i rasprodaje prirodnih i privrednih bogatstava Srbije, i okrenemo se zaštiti domaćeg privrednika i ulaganju u domaću privredu.
 
Da li očekujete vanredne izbore u ovoj godini? Koliko su ozbiljni sukobi na relaciji Vučić-Nikolić?

Vanredni izbori su mnogo bliže nego što se to danas čini. Ovo je svakako predizborna godina u smislu da nas početkom 2016. čekaju redovni lokalni i pokrajinski izbori, koji lako mogu postati vanredni do kraja ove godine. Isto tako, ogromni ekonomski problemi i socijalni slomovi koji izazivaju sve veće nezadovoljstvo vlašću koja je mnogo obećavala a ništa nije ispunila mogu eskalirati u pravcu vanrednih republičkih pa možda čak i predsedničkih izbora, posebno ako se nastave pritisci iz EU po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova ili uvođenja sankcija Rusiji.

Priča oko sukoba Nikolić – Vučić je tema za njih dvojicu i vladajuću stranku. Dveri zanima samo pogrešna politika koju oni zajednički sprovode, i koju mi pokušavamo da argumentima raskrinkamo pred građanima Srbije.
 
Da li će Srbija u 2015. uvesti sankcije Rusiji i hoće li će Srbija i u budućnosti zadržati isti, slepi proevropski kurs? Kako ćemo se snaći kao država na čelu OEBS-a u 2015?

Ono što je jedino sigurno jeste da Srbija nikada ne sme da uvede sankcije Rusiji, a što pre treba da napusti veoma štetni put u Evropsku uniju.

Biti na čelu OEBS-a za Srbiju ima smisla samo ako ostanemo na poziciji istine i pravde, a nikako da postanemo oružje u rukama NATO, koji izaziva sukobe u Evropi, sa krajnjim ciljem da opkoli i osvoji Rusiju.
 
Kako komentarišete javna prepucavanja Aleksandra Vučića sa Devenportom i ostalim predstavnicima EU? Da li je u pitanju samo povremeno "disciplinovanje" premijera Srbije od strane Brisela ili naznaka da ga, narodnim rečnikom, "puštaju niz vodu"?

Premijer Vučić odaje utisak političara koji služi interesima Brisela, ali bi voleo da u domaćem javnom mnjenju i dalje bude doživljavan kao veliki patriota. On će sve učiniti na pogubnom putu Srbije u EU po svaku nacionalnu cenu, ali bi želeo da ga Srbi slave kao rusofila koji sjajno sarađuje sa Rusijom, iako nikakve konkretne saradnje sa Rusijom zbog ucena iz Brisela praktično nema.

Sa druge strane, EU je zadovoljna onim što je do sada urađeno na štetu srbskih nacionalnih i državnih interesa, ali je ostalo još neurađenog posla. Brisel stalno poručuje Vučiću da je dosta uradio na korist EU, a na štetu svog naroda i države, ali da ima još mnogo toga što nije urađeno i da mora više i brže. I čim se Briselu učini da on naloge izvršava nedovoljno brzo oni mu otvaraju afere i pritiskaju ga. On onda ubrzava ispunjavanje njihovih želja i sve tako ukrug.

Vučić zapravo pokušava nemoguće: da bude u svemu poslušan Briselu i istovremeno simbol nepokornosti i slobodarstva, pa otuda s vremena na vreme fingirani ratovi sa predstavnicima EU. Pošto nije moguće voziti istovremeno u dva različita pravca Vučić će morati da se opredeli: da svoju sudbinu definitivno veže za EU i tamošnje gospodare koji će ga odbaciti čim im završi preostali posao kao što su odbacili i sluge pre njega, ili da okrene list i pokuša da zaustavi pogubni put u EU vraćajući državi samostalnost a građanima dostojanstvo. U dugačkom redu na vratima Brisela čekaju mnogi koji se nude da služe EU još bolje nego on, pa mu se može desiti ono što se 2012. dogodilo Tadiću – da postane nepotreban. Za Srbiju je već duže vreme nepotreban kao sluga zapadnih centara moći i zato treba sve učiniti da 2015. godina bude početak njegovog pada sa vlasti.

Da li ste spremni da sa ostalim opozicionim strankama i pokretima povedete socijalne proteste, s obzirom na to da se najavljuju otpuštanja, prodaja Telekoma...

Mnogo je već velikih razloga za narodno nezadovoljstvo i socijalne proteste. Sva predizborna obećanja su prekršena, vlast se održava golom silom i medijskim manipulacijama i cenzurom. Dalja rasprodaja prirodnih i privrednih bogatstava, posebno najavljena prodaja poljoprivrednog zemljišta i Telekoma, kao strateške i najvažnije srpske firme na Balkanu, predstavlja čin koji mora dovesti do otpora protiv vlasti. Pokret Dveri je apsolutno spreman da se uključi u ove proteste, ali je potrebno da nastupimo zajednički kao patriotska opozicija i da se vodeći sindikati ujedine i pridruže. Prosto je neverovatno da do sada nije došlo do zajedničkih protesta svih onih socijalnih grupa koje su imale opravdane zahteve: od policije i vojske, preko studenata i advokata, do prosvetnih i zdravstvenih radnika.

Poseban razlog za proteste protiv vlasti treba da bude najava organizacije NATO konferencije u Beogradu, kao i donošenje Građanskog zakonika kojim bi se država umešala u vaspitanje dece i direktno urušavala porodične odnose. Lično smatram da je prodaja Telekoma, kao našeg „privrednog Kosovaˮ, ona tačka kada svi zajedno moramo da izađemo na ulicu protiv ove vlasti, jer je celu Srbiju stavila na rasprodaju.
 
Predsednik države najavljuje "konačno rešenje za Kosovo". U isto vreme, sve češće se pominje promena Ustava. Da li se u ovim najavama kriju novi galopirajući koraci ka priznavanju nezavisnosti južne srpske pokrajine?

Predsednik Nikolić je poprilično izgubio kredibilitet da se izjašnjava po pitanju KiM, jer je već jednom imao svoj predlog političke platforme o Kosovu i Metohiji od koga je odustao i priklonio se pogrešnom delovanju Vlade Srbije. Predsednik Nikolić nema ništa manju odgovornost za potpisivanje štetnog tzv. Briselskog sporazuma od Dačića i Vučića. Iza njegovih novih inicijativa krije se očajnički pokušaj da se vrati na srpsku političku scenu i ponovo nametne kao faktor koji se nešto pita, pošto više ni o čemu ne odlučuje.

Tomislav Nikolić ima još dve godine predsedničkog mandata kao (poslednju) šansu da svoju političku karijeru okonča časno, odnosno da poništi katastrofalne rezultate dosadašnje vladavine. To je moguće na jedan jedini način: da se založi za prekid pregovora u Briselu i povratak teme KiM u Savet bezbednosti UN, a zatim da, uz izvinjenje srbskom narodu, podnese ostavku na mesto predsednika države i povuče se u političku penziju. Za tako nešto Nikolić koga poznajemo iz poslednjih pet godina sigurno nije sposoban, jer se radi o političaru koji je spreman da sve izda i proda zarad vlasti, privilegija i ličnog i porodičnog bogaćenja. Nadamo se da ne želi da kao takav uđe u srpsku istoriju i da će se u poslednji čas okrenuti odbrani Kosova i Metohije u sastavu Srbije i zaustavljanju pogubnog puta u EU. Ako to ne učini neće mu za veleizdaju suditi samo istorija, već i prva sledeća Vlada Srbije koja bude patriotska.
 
Kako ocenjujete stanje u medijima?

Slobodni mediji i sloboda informisanja u Srbiji ne postoje. Mediji se dele na medije pod kontrolom Vučića i one pod kontrolom stranaca. Nikada veći medijski mrak nije bio u Srbiji. Ne postoji nijedna polemička emisija u kojoj je moguće sučeliti stavove vlasti i opozicije. Nikolić, Vučić i Dačić već pune tri godine nisu učestvovali niti u jednoj TV emisiji u kojoj bi sa druge strane sedeo neko ko drugačije misli od njih, a svakako ne predstavnici Pokreta Dveri, DSS ili SRS.

Slobodu medija moramo postaviti kao glavni cilj naše patriotske opozicione saradnje. Posebno moramo ustati u odbranu lokalnih i regionalnih medija od privatizacije koju im Vlada Srbije nameće do 1. jula ove godine. Tajkunska i politička privatizacija ovih medija bila bi kraj i ono malo preostale slobode medija koje ima na lokalnom i regionalnom nivou.

Bez slobode informisanja nemamo nikakvih šansi da se suprotstavimo vladajućem režimu niti da građani čuju da postoji alternativa. Hitno nam je potrebna makar jedna dnevna novina, radio i TV sa nacionalnom frekvencijom u kojima bi moglo da se čuje delovanje patriotske opozicije. Slobodni internet portali poput Srbin.info ili radija Snaga naroda su svetli primeri slobode govora, ali su nedovoljni da opozicioni patriotski glas dopre do svih građana. Tu nešto hitno moramo svi zajedno da učinimo, inače nam se ne piše dobro.
 
Po Vašem mišljenju, koja je pozadina terorističkog napada u Parizu?

Prava pozadina ovog terorističkog čina je višedecenijsko podilaženje zapadnih centara moći islamskom terorizmu, koji je stvorila i finansirala Amerika za potrebe svrgavanja nelojalnih režima širom sveta. Sada krvavi plodovi njegovog postojanja stižu na naplatu i u samim zapadnim zemljama. Nevine žrtve sada plaćaju cenu zapadnog licemerja, koje iste zločince kada ratuju u Bosni, na Kosovu ili u Siriji nazivaju borcima za slobodu, dok su, kada deluju u Francuskoj ili Americi ti isti teroristi.

Hteo bih da se osvrnem i na još jednu činjenicu. Događaj iz Pariza izazvao je, sa razlogom, reakciju širom sveta. Podsetio bih na jedan sličan događaj, kada je u zločinačkom bombardovanju RTS-a 1999. godine na dužnosti nastradalo 16 novinara. Tada je ta ista zapadna javnost rekla da su oni bili legitiman vojni cilj. I ti isti novinari lista „Šarli Ebdoˮ obavljali su svoju prljavu ulogu laži i propagande za NATO rat protiv Srbije. A zločin iz Pariza 2014. i Beograda 1999. je isti. Mnogi od onih koji su sada potrčali da stave bedž „Ja sam Šarliˮ nikada nisu stavili bedž kojim bi odali poštu i solidarisali se sa nastradalima u RTS-u ili nekim drugim nevinim žrtvama NATO agresije širom sveta.

Zbog svega ovoga ne vidim niti jedan razlog da se srbski narod meša u odnose između zapadnih imperijalista i zločinaca oličenih u NATO-u i njihove terorističke dece iz raznih ekstremnih islamskih organizacija. Neka Zapad sam reši ono što je sam i stvorio. Srbski narod treba da bude mudar i ostane van novih krvoprolića i ratova koji nisu i ne treba da budu naši.

Izvor: Srbin.Info/ Dveri