Za oslobađanje Varšave od Hitlerove Nemačke, Poljaci Rusima ni hvala da kažu

. Poljaci ni reč zahvalnosti da upute Rusiji   čija  im je vojska  pre 70 godine oslobodila prestonicu,  Varšavu,  pri čemu je za slobodu Poljske   poginulo preko 600.000 sovjetskih boraca

. Dana  17.  januara ove godine navršilo se tačno 70 godina  od kada je sovjetska vojska oslobodila glavni grad Poljske,  Varšavu. Taj događaj nije ni ovlaš obeležen u Poljskoj. 

. Vrhunac cinizma evroatlatntskog rukvodstva Poljske kojim ispiraju mozgove svom stanovništvu: Sovjetska armija nas nije oslobodila,  ona se borila za svoje geostrateške interese

. Putina,   kao predsednika Ruske Federacije,  zemlje pravnog naslednika Sovjetskog Saveza,   nisu pozvali na obeležavanje 70.  godšnjice oslobođenja konclogora Osvejnćin

. Poljska dobila status zemlje pobednice u Drugom svetskom ratu i povećala svoju državu  skoro za trećinu teritorijama koje je joj nikad nisu pripadale   samo zahavaljujući podršci SSSR-a

. Staljin  De Golu 1944.: „Daćemo Poljskoj nemačke teritorije -  Šleziju,  Pomeraniju i deo Istočne Pruske  kako bi ona osećala da joj  je neophodna podrška SSSR-a

. Umesto zahvalnosti,  Poljska je  danas u prvim redovima Zapada,  kao avangarda  protiv Rusije

. Otkud tolika i takva „istorijska zaborvanost“ Poljaka?

Niko ni reč zahvalnosti  i pijeteta da uputi    ruskoj armiji koja je za oslobođenje Poljske izgubila preko šest stotina hiljada svojih vojnika .

Politički vrh Poljske i ne pomišlja da svoj nrod podseti  na tih 600.000 ruskih boraca koji su večno ostali na bojištima njihove domovine oslobađajući  je od okupatora-nacističke Nemačke. 

Vrhunac cinizma evroatlatntskog rukvodtva Poljske

Vrhunac cinizma  ispoljava  današnje evroatlanstko rukovdstvo Poljske ispirajući mozgove svom stanovništvu  besomučnom propagandnom mašinerijom    trubeći  da je Sovjetska  armija vojevala na  ovim terotoriji  boreći se protiv Hitlerove Nemačke  isključivo  za svoje geopolitičke interese.

Putina nisu pozvali u Osvjenćim

Karakteritično  je da na ceremoniju  obeležavanja 70.  godišnjica oslobođenja konclogora Osvejnićim koji se nalazi na teritoriji Poljske, nije pozvan  Vladimir Putin,  predsednik Ruske Federacije (RF) pravnog nalsednika SSSR-a.

Poljska  dobila status zemlje pobednice i povećala svoju državnu teritoriju skoro za trećinu  isključivo zahvaljujući  SSSR-u

Nezahvalnost i bahatost evroatlantskih  vlasti u Varšavi  je tim veća kad se zna da je isključivo upornim zalaganjem i upornošću Sovjetskog Saveza  Poljskoj priznat status  zemnje-pobednice u Drugom svetskom ratu.  I blagodreći baš tom statusu i SSSR-u   kao moćnom zaštitiniku,   Poljska, kojoj je prizanto da je  zemlja učesnica   antihitlerovske koalcije  dobila je deo teritorija bivše Nemačke  koje joj nikad nisu pripadale i na koje nije imala pravo,  pa je  tako uvećala  skoro za trećinu svoju državnu  teritoriju.

Međutim, umesto zahvalnosti za sve što je Rusija kao pravni nalsednik Sovjetskog Saveza  učinila za proširenje i jačanje njene države,  Poljska  se danas svrstava u prve redove  antiruske koalcije koju je formirao Zapad  nastojeći da u zavođenju sankcija i drugim merama protiv RF u svakom pogledu pednjači.

Otkud takva i tolika „istorisjka zaboravnost“ Poljaka?

Čime je iazvana takva i tolika „istorisjka  zaboravnost“  Poljaka?  Hoće li uskoro doći vreme kad će Poljaci ponovo  početi sa zahvlanošću da se sećaju onih  stotina hiljada  Crvenoaremejaca  koji su dali svoje živote za oslobođenje njihove zemlje od nacističkog  porobljivača?

Na ova i slična pitanja  pokušava da odgovori za portal „Slobodna štampa“ (Svobodnaя pressa)  Larisa  Likošina, doktor istorijskih nauka,  stariji  naučni saradnik Instituta za naučne informacije i društvene nauke Ruske akdemije nauka (RAN) .

-Niko ne može s sigurnmošću tvrditi da će se svet promeniti za  5 ili 10 godina.  Iako  je sasvim izvesno da će se tendencije koje su sada uočljive i dalje razvijati,   ipak  nema mnogo osnova da se očekuju korenite promene   današnjih pogleda na Rusiju.

I to ne zato što bi se Poljaci odlikovali  nekom  posbenom nezahvalanošću  prema svemu što je povezano s Rusijom,  nego zato  što se  predstave o prošlosti formiraju  u društvu  pre svega pod uticajem sistema obrazovanja i njegovog sadržaja i  političke istorije.

Poljake  danas ubeđuje državna propaganda  da sovjetska armija  nije oslobodila njihovu zemlju

Poznato je  da obični građani nigde u svetu,  pa ni u Rusiji i Poljskoj,  ne čitaju  ozbiljna istorijska istraživanjanj,  ne potežu  za dokumentima.

Istorijska svest,   nažalost,  nije uvek  jedanka istorijskom  znanju. A u Poljskoj se sprovodi  jasna politika  utvrđivanja  određenih stereotipa u s svesti građana.

Poljake danas ubeđuje državna propaganda  da Sovjetska  armija uopšte  nije oslobodila njihovu zemlju. Jednostavno je SSSR rešavao svoje geopolitičke  zadatke,   a Rusi su hteli da uspostave svoj uticaj u Istočnoj Evropi.

Ali nisu svi Poljaci ubeđeni da je to bilo baš tako. Međutim,  preovlađajuća tačka gledišta poklapa se s onom linijom koja se zvanično sprovodi.   Ponjsko društvo je izgradilo upravo takav stav o  tom periodu istorije.

Vlast organizovala kampanju širokih ramera: ispiranjem mozgova da ubedi stanovmištvo da Sovjetska armija nije oslobodila Poljsku

Naučnica Larisa  Likošina je navela ovaj  primer   kako aktuelna poljska vlast uporno sprovodi antirusku  generalu liniju  trudeći se da ubedi stannovištvo da nikakvog oslobođenja njihve zemlje od strne  Sovjetske armije nije ni bilo.

Srušili spomenik „Bratstvo po oružju“

Do nedavo je u Varšavi stajao spomenik „Bratstvo po oružju“,  jedan od prvih podignutih u Poljskoj  posvećen Drugom svetskom ratu,  na kome su bile po dve skulpture-rskih i poljskih    vojnika. Taj spomenik je trebalo da se ruši pošto se nalazi na trasi nove linije  metroa.  Ipak je od  stanovnika  tog rejona Varšave zatraženo mišljenje  da li spomenik treba vratiti na njegovo istorijsko mesto. 

Vlasti su sprovele anketu očekujući negativan odgvor žitelja.  Međutim,  kako je usledio pozitiavan odgovor   ogromne većine   anketiranih građana koji su zahtevali da se spomenik vrati na dosadašnje mesto,  gradske vlasti su započele  već isprobanu široku kampanju među stanoništvom da nikasvpog oslobođenja  ni Varšave,   ni Poljske uopšte od strane sovjetske vojske nije ni bilo,  pa onda nema ni spomenika!

Antisovjetska propaganda   u Muzeju  Varšavskog  ustanka

Ili drugi primer koji je navela  naučnica Larisa Likoševa. 

U Muzeju Varšavskog ustanka poseticima se kao minimum sa mržnjom servira priča o sovjetskoj vojsci koja nije podažla ustanak poljskog naroda.

Na tome se uporno istrajava i pored toga što se u poljskim medijima sve češće  mogu pročitati mišljenja da ustanak nije bio baš neophodan  i najpromišnjeniji  potez.

Podstaknuta    pretpostavkama koje su se mogle čuti o tome da su navodno u sve to umešani prsti Velike Britanije u čijem interesu  nije bilo  razvijanje  i učvršćivanje  veza između  Poljske i Sovjetskog Saveza,  a sad Rusije,  Larisa Likošina je rekla da je na  to teško odgovoriti:

Krivica se svaljuje na SSSR iako ga o Varšavskom ustanku  niko nije kosnsultovao ni obavestio

„Očigčedno je da se krivica svaljuje na SSSR,  a sada na Rusiju.  A niko se ne seti da bi trebalpo razmišljati o tome zašto bismo mi morali da delujemo ako  u tome ne  vidimo i svoj iterees, a posebeno ako nas niko ništa o ustnku nije  ni pitao,  a kamo li da je tržio našu saglasnsot“,  izjavila je naučnica  Likošina i dodala: 

U Poljskoj  ljudi koji misle svojom glaom nemaju široku društvenu tribinu da izraze svoj stav

„Bez ikakve sumnje  u Poljskoj postoji ne mali broj ljudi koji su o ovim pitanjima sposbni da razmišljaju svojom  glavom,  ali nažalost,   po njih i po nas, oni nemaju široku društvenu tribinu da svoj stav javno izraze.“

Reporter „Slobodne štampe“ je postavio naučnici Larisi  Likošinoj direktno pitanje:

„Zašto je većina Poljaka danas  antiruski raspoložena? Da li zbog toga što su novi gospodari Poljske  SAD,  ili zato što za takav stav prema Rusiji postoje duboki istorisjki razlozi?“

Odgovor:  „Ne bih se usudila da kažem kako su SAD  novi gazda Poljske,  premda  je deo istine u takvoj tvrdnji očigledan.

Ali treba priznati da   proameričko raspoloženje nije karakterstično samo    za  poljske  političke elite,  nego i za  veći deo društva. I ne bi se moglo reći da je to samo rezultat  propagande. 

Poljaci tradicinalno teže da postanu deo zapadnog sveta i SAD su im garancija te pripadnosti

Poljaci tradicionalno teže da smatraju sebe delom zapadnog sveta,   a SAD se danas doživljavaju kao garancija da Poljska zaista   i pripada zapadnom svetu.

Sjedinjene američke države su za Poljsku pre svega NATO, oružana pomoć u slučaju napada Rusije. 

A toga se,  otvoreno govreći,  Poljaci kao  i pre pribojavaju,  osobito nakon nedavnih i sadašnjih događaja u Ukrajini.

Pisac i istoričar  Svajtoslav Ribas: Današnje rukvodstvo Poljske omalovažava doprinos SSSR-a oslobođenju zemlje

Istina je da  sadašnje rukovodstvo Poljske  nastoji da na svaki način umanji i omalovaži  doprinos SSSR-a   oslobođenju ne samo Varašave nego i cele njihpove zemlje, - izričit je pisac i istoričar  Sajtolsav Ribas i doadje:
„Međutim,  istorija Rusije je ciklična.  A Poljska,  htela to ona,   ili ne,  ostaje povezana s Rusijom u istorijskom smislu,   i ne samo u njemu.

Šta je Staljin rekao De Golu 1944.?

Istorijske su činjenice da Staljin pri kraju Drugog svetskog rata,  1944,   rekao  De Golu:

„Daćemo Poljskoj nemačke teritorije:  Šleziju,  Pomeramiju,   deo Istočne  Pruske,  kako bi ona osećala da joj je neophodna podrška SSSR-a.“

To su činjenice koje ostaju,  iako  danas u Poljskoj nije uputno podsećati na njih.

A u n današnjoj Nemačkoj ogroman uticaj imaju organiazcije koje predstavljaju tzv  prognane i raseljene  Nemce.  To se odnosi i na Češku odakle je takođe posle Drugog svetskog rata prognan veliki broj Nemaca.

SAD - novi pokrovitelj Poljske

Sada  su u Poljskoj novi  pokrovitelj - SAD.  Ali  one su suviše daleko,  pa nije slučajno što  su  nakon nedavnog prisajedinjenja Krima Rusiji,   neki poljski političari  veoma oštro izrazili svoje sumnje   u pouzdanost prekokeanskog hegemona.“

Zbog čega Poljaci nastoje da zaborave i omalovaže sve što je bilo dobro u odnosima između Poljske i Rusije?

Već pominjani Svjatoslav Ribas,  istoričar  i pisac,   smatra da   neprijatnosti  kod Poljaka izaizvaju   istorjske okolnosti što su imali  ne  tri,    nego  četiri  podele Poljske.

Avangarda u sankcijma i  suprostavljanju Zapada Rusiji

Ali inicijativa u tim podelama je poticala od Austrije i Pruske,  što  danas poljske vlasti  i javnost prenebregavaju i o čemu uporno ćute.

Naprotiv,  Poljska  se upela iz petnih žila da bude avanagarda u suprostavljanju Zapada Rusiji.

Ali,  pri tome se ne sme smetnuti s uma da avangarda uvek više od drugih i rizikuje.

Mislim da će postepeno u Poljskoj prevagnuti u javnom mnjenju stav da bi za nju  najbolje bilo da ne izaziva Rusiju.

Tim više što ove dve zemlje ne povezuje samo jedan rat i patnje.

Poljska elita u XVIII   i XIX veku u značajnoj  meri je  uticala na rusku.

-    Čak i sada mogu da navedem imena nekolikp ruskoh gubernatora sa poljskim prezimenima - kaže Svjatoslav Ribas,  istoričar i pisac,  a prenosi ruski portal „Slobodna štampa“.

Branko Rakočević