"Poljska – najveći nedrug Rusije u Evropi"

Izjava ministra spoljnih poslova Poljske o tome da su koncentracioni logor Aušvic oslobodili Ukrajinci, pošto su operaciju izvodile trupe Prvog ukrajinskog fronta, da su „ukrajinski vojnici otvarali kapiju logora tog januarskog dana i oslobađali logor“, izazvalaje oštar odjek ne samo u Rusiji, već i u Češkoj.

Bivši češki senator Irži Vivadil je ovu izjavu šefa poljske diplomatije nazvao „bezumnom“. A evo šta je rekao za radio Sputnjik doktor socioloških nauka, dugogodišnji predsednik češko-ruskog društva u Ostravi, političar Karel Šestak:

Glas Poljske u Evropi je najnedobronamerniji u pogledu Rusije. To je kod nas mnogima poznato. Naravno ne iz zvaničnih medija, koji se nalaze u rukama informacione mafije, koja toliko mrzi vašu zemlju. Ali, ljudi se okreću drugim izvorima, internetu, Fejsbuku, trude se da usposave lične kontakte sa ruskim građanima. I slika sveta, uzroci konfrontacije Zapada i Rusije, pokazuje se u potpuno drugačijem svetlu. Čitava ova priča sa pozivanjem i nepozivanjem predsednika Rusije na svečansoti u Aušvic očigledno je bila pokrenuta kako bi se isključilo prisustvo predsednika Vladimira Putina. I poljska strana je to postigla.

A šta svojom retorikom pokušava da postigne šef poljske diplomatije, radi čega stavlja akcenat na nacionalnost oslobodilaca koncentracionog logora Aušvic – Birkenau? Naravno, vojnik-oslobodilac je imao neku nacionalnost. SSSR je bila multinacionalna država. Ali kome je mogli da padne na pamet, i tada, i tokom svih narednih 70 godina da to podvlači? Kakav značaj je imala ili ima etnička pripadnost heroja koji je doneo slobodu narodima Evrope, Čehoslovačke, Poljske? To su bili jednostavno sovjetski borci, pripadnici Crvene armije. Samo tako ih vide u čitavom svetu. Ostalo je sve od zle namere. Smatram da nije pošteno prilagođavati kontekstu vrlo teških savremenih rusko-ukrajinskih odnosa stranicu velike Istorije borbe protiv nacizma. Sada članovi našeg češko-ruskog društva iz Ostrave pripremaju putovanje u Volgograd na proslavu 70-godišnjice Staljingradske bitke. Zar je tako važno koji su upravo narodi SSSR izvojevali ovu veličanstvenu bitku na Volgi, koja je odredila čitav dalji tok rata i na kraju veliku Pobedu?

Njen simbol postala je crvena zastava nad izgorelim Rajhstagom. Kao što se zna, podigla su je dva borca Crvene armije – Rus Jegorov i Gruzin Kantarija. Mogu da je sovjetsko vojno rukovodstvo htelo da učini prijatnost Staljinu, poverivši istorijski akt između ostalog iz Gruzinu. Nije valjda da u današnjicu treba prenositi ove ideološke staljinističke klišee? Lično za mene heroj nema nacionalnost, on je jednostavno heroj kome će čovečanstvo biti večito zahvalno.

Gajane Hanova,